Izvor: RTS, 27.Mar.2013, 21:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaka treća nekretnina skrivena od poreznika
Ako bi se svaka nekretnina u Srbiji oporezovala, prihodi bi bili za jednu trećinu veći od postojećih. Ekonomisti smatraju da bi porez na imovinu mogao u potpunosti da zameni sve ostale prihode lokalnih samouprava.
Rok za prijavu imovine vrednije od 35 miliona dinara produžen je do 30 juna. Iako je naplata poreza na imovinu porasla od kad je ona prešla u ruke lokalnih uprava prihoda, istraživanja potvrđuju da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je svaka treća nekretnina i dalje skrivena od očiju poreznika.
Ako bi se svaka nekretnina oporezovala, prihodi bi bili za jednu trećinu veći. Efekat se očekuje i od dodatnog poreza od 20 odsto, na krupnu imovinu za čije poreklo ne bude dokaza. Za takvu proveru, do sada se prijavilo samo 365 građana. Rok je produžen, ali su uvedene i kazne.
Postoji mogućnost da svi koji ne budu podneli prijavu imovine do 30. juna budu kažnjeni iznosom u vrednosti tri odsto od vrednosti imovine, izjavio je direktor Poreske uprave Srbije Ivan Simič.
Poreznici očekuju da će imovinu veću od 35 miliona dinara prijaviti bar 2.000 bogataša. Većina privrednika tvrdi da je to uradila.
Milan Knežević je među 360 ljudi koji su prijavili porez. On smatra da su ti ljudi oni koji su legalno stekli svoju imovinu, a da je mnogo više onih koji to nisu uradili.
Od kada je naplata poreza na imovinu u rukama lokalnih vlasti, najbolji rezultati zabeleženi su u kriznim godinama, poput 2010. Mnoge opštinske kase tada su duplirale prihod, jer se do tada nelegalizovani objekti, gotovo i nisu oporezivali.
"Porez na imovinu bi mogao u potpunosti da zameni sve ostale poreske prihode lokalnih samouprava. Time bismo napravili pravu promenu. Umesto toga smo imali takozvanu fiskalnu decentralizaciju, gde je deo poreza na dohodak prebačen na opštine, što nigde u svetu ne postoji", navodi ekonomista Saša Radulović.
U opštinama, međutim, tvrde da to što im od poreza na zarade ostaje duplo više nego ranije, nije umanjilo njihove napore da popišu imovinu. Na udaru poreza sada je 20 odsto nekretnina više nego kada je država ubirala taj porez.
Dragan Spirić iz Gradskog veće za budžet i finansije iz Vranja kaže da lokalne samouprave, sa kojima komunicira, svakodnevno vrlo intenzivno rade na ažuriranju poreske baze podataka. Navodi da se u Vranju koriste ugovori koji se dostavljaju iz suda, zahtevi za legalizaciju, a da se organizuju i akcije popisivanja imovine na terenu.
Od poreza na imovinu u lokalne budžete godišnje se slije 18 milijardi dinara, čime se pokriva do 10 odsto rashoda opštinskih budžeta.
