Izvor: S media, 12.Avg.2010, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaka druga kuća- tuđa
Novosti istražuju - koliko nekretnina na crnogorskom primorju poseduju građani Srbije. Stranci poseduju 1,5 miliona stambenih kvadrata. Neuknjiženo 50 odsto
Ima turista, nema para! Crnogorska turistička privreda koja je ove godine u znaku ovog (samo na prvi pogled) paradoksa, krivca za slabiju zaradu našla je, između ostalog, i u činjenici da su vlasnicima kuća i stanova na primorju mahom - stranci!
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Po njihovoj tezi, građani Srbije i Rusije toliko su nakupovali nekretnina po crnogorskom primorju da će zbog toga cela turistička sezona da pukne. Maltene, crnogorski hoteli su prazni, jer većina građana iz Srbije letuje u svojim kućama ili u domovima prijatelja i rođaka, a ne u njihovim hotelima.
BUDVA
Procenjuje se da na području budvanske opštine, koja je doživala najveći graditeljski uzlet, ima više od 8.000 vikend-stanova i kuća.
- Sezona se svela na davanje ključeva po aerodromima u Beogradu i Moskvi - požalio se direktor hotela “Kvin of Montenegro” Dragan Ivančević, koji je, uzgred, svoj hotel, takođe prodao Rusima.
Dok se hotelijeri ljute na vlasnike na hiljadu stanova iz inostranstva što dozvoljavaju da kod njih letuju rođaci i prijatelje, nadležni nemaju tačne podatke o broju stranih vlasnika. U Ministarstvu finansija navode da se takva statistika vodi po opštinama i da je nema na jednom mestu. Razlog je, međutim, ozbiljnije prirode. Podataka o broju stranih vlasnika nema, jer je ogroman broj kuća i stanova prodat bez potrebnih papira i dozvola za gradnju. Tako se dešava da gotovo 50 odsto prodatih stanova i kuća uopšte nije uknjiženo! Da su čitave zgrade prodate bez upotrebne dozvole!
POREZI
Svi stranci koji su kupili nekretninu platili su državi porez na promet nepokretnosti u iznosu od 3 odsto (od cene nekretnine), zatim porez na imovinu koji se plaća opštini (na čijoj teritoriji je nepokretnost) svake godine. Takođe, ako ne žive u svojim nekretninama plaćaju i turističku taksu (izjednačeni su sa domaćinima) koja se obračunava tako što se svakih 15 kvadrata vikend stana tretira kao jedan ležaj na koji se plaća 80 centi.
Zbog toga se nadležni baziraju na - procenama. Procenjuju tako da stranci, u koje spadaju i Srbi, poseduju više od 1,5 miliona kvadratnih metara u stanovima, kućama, vilama i poslovnom prostoru u Crnoj Gori, od čega uglavnom na primorju, a to je oko 10 odsto ukupne stambene svojine.
Pored toga, više od 20.000 hektara zemlje takođe je u posedu stranaca, što je 1,5 odsto teritorije Crne Gore. Među stranim vlasnicima, kažu u Ministarstvu finansija, najviše je iz Srbije i Rusije, slede Britanci, Irci, Kazahstanci, Jermeni, Norvežani, Holanđani, Australijanci, Slovaci, Francuzi.
Koliko tačno građana Srbije ima nekretnina u Crnoj Gori ostaće tajna sve dok nadležni ne zavedu red. To znači da reše sve imovinsko-pravne sporove, koji su zatrpali crnogorske sudove, i da se, posle toga, sva imovina upiše u katastar.
