Izvor: Politika, 11.Dec.2013, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Što starija nekretnina to veći porez na imovinu
Podizanje nameta će procentualno biti najveće za vlasnike starih i loše opremljenih nepokretnosti – U većini gradova olakšice koje sada ukida Beograd izbrisane su još letos
Porez na imovinu koji će u Beogradu od naredne godine biti uvećan i do osamdeset odsto, najviše će pogoditi višečlane porodice koje poseduju stare kuće i stanove. Jer, popust na lošu infrastrukturnu i unutrašnju opremljenost stana potpuno se ukida, olakšice na brojnost članova domaćinstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne važe već dve godine, a umanjenje poreza po osnovu starosti nekretnine smanjeno je sa 70 na 40 odsto.
Sve ovo je nova glavobolja za penzionerku N. M. koja sama živi u stanu od 85 kvadrata na Vračaru, u zgradi podignutoj 1936. Porez na imovinu ove godine je platila 10.500 dinara. Ako je, kako kaže, zakači maksimalno povećanje, za ovaj poreski namet će joj otići polovina penzije.
Još i teže povećanje poreza na imovinu od onog koje se sada sprema u Beogradu, letos su dočekali žitelji Novog Sada, Niša i gotovo svih gradova u Srbiji. Ta mesta su, zapravo, samo primenila izmene Zakona o porezu na imovinu, prema kojima bi građani trebalo da dobijaju rešenja sa iznosom većim i nekoliko puta.
Zamalo da se to sad dogodi i Beograđanima. Prema rečima člana privremenog veća Nebojše Čovića, ovaj organ je, stupivši na dužnost, nasledio određene nesprovedene odluke, a među njima i povećanje poreza na imovinu od 300 do 350 odsto.
* * *
– Odlučili smo da povećanje ne bude više od 80 odsto. Analizirali smo zone u Beogradu i prosečne cene kvadrata i načinili određene korekcije, imajući u vidu da građani od januara neće plaćati naknadu za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, već samo porez na imovinu – rekao je Čović.
Za koji iznos će biti uvećan porez svakom od 600.000 građana-obveznika u prestonici, u gradskoj upravi tek treba da izračunaju.
U simulaciji na primeru pet decenija starog stana od 50 kvadrata u Knez Mihailovoj to bi izgledalo ovako. Ove godine vlasnik je platio 3.600 dinara poreza, a iduće će ovaj namet biti 6.400 dinara – 77 odsto više. Prema simulaciji za stan u centru iste površine, sagrađen lani, vlasnik je ove godine platio 12.500, a sledeće će 14.500 dinara, što je 16 odsto veći račun.
Sve ovo je posledica izmena Zakona o porezu od pre nekoliko godina. Nova poreska osnova dobija se kad se kvadratura kuće prvo pomnoži sa prosečnom tržišnom cenom kvadrata nekretnine iste namene u toj gradskoj zoni, a onda se oduzme amortizacija na starost. Ako u kući njen vlasnik živi, skida se još polovina iznosa.
Takav način obračuna trebalo je da zaživi 2011, ali je tada država odlučila da povećanje poreza na imovinu u toj godini ne sme premašiti 60 odsto. Za 2012. vlada je propisala da se visina poreza neće menjati. Beograd je onda taj moratorijum produžio za još godinu dana. Ali, u 2013. je ograničenje na povišenje poreza na imovinu „palo” u ostatku zemlje.
Manji gradovi nisu mogli sebi dozvoliti da i ove godine kupuju socijalni mir olakšicama iz starog zakona. Republika je ukinula neke od lokalnih izvornih prihoda, izbrisala razne komunalne takse i nastavila sa hroničnim kašnjenjem transfera iz državnog u gradske budžete. Beograd je do sada mogao i to da preživi, jer je imao velike prihode po drugim osnovama. Ali, i oni će nestati ili biti drastično srezani od 1. januara.
– Zbog prosečne visine plata, Beograd je mnogo izgubio letošnjim smanjenjem poreza na zarade sa 12 na 10 odsto, uz dizanje neoporezivog dela dohotka sa 8.000 na 11.000 dinara. Sve opštine zajedno su time izgubile 20 milijardi dinara godišnje, a samo Beograd sigurno šest do sedam milijardi. Za razliku od ostalih gradova, Beograd nema transfere iz republičkog budžeta. Prestonicu će najviše, mnogo gore od ostalih lokalnih samouprava, pogoditi ukidanje naknade za gradsko građevinsko zemljište. Od nje je dobijao devet milijardi dinara godišnje, što je oko 12 odsto beogradskog budžeta. Predviđeno je da se taj gubitak kompenzuje novim zakonom o porezu na imovinu, kojim će od sledeće godine porasti prihod od pravnih lica – kaže Aleksandar Bućić, sekretar za finansije Stalne konferencije gradova i opština.
------------------------------------------------------------------
Kako popuniti rupu u budžetu
Na ime naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, koja se ukida sledeće godine, i od poreza na imovinu fizičkih i pravnih lica, grad je u 2013. prihodovao oko 15 milijardi dinara. Od toga je polovinu ubrao na ime naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Sa novim poreskim obračunom i uvećanjem do 80 odsto procene su da bi od poreza na imovinu od građana i privrednih subjekata u 2014. godini mogao da prihoduje oko 15 milijardi dinara. Još nije poznato koliki će porez plaćati vlasnici firmi i preduzetnici kada se ukine naknada za korišćenje građevinskog zemljišta.
V. Vukasović, D. Mučibabić
objavljeno: 11.12.2013.
