Izvor: B92, 16.Okt.2012, 11:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Štampanje novca neće pobediti krizu

Vašington -- Ulivanje novog novca u američku ekonomiju, poznato kao kvantitativno labavljenje spasiće SAD od stagnacije, ali je neće izvesti iz krize.

Po mišljenju američkog ekonomista Nurijela Rubinija, koji je krah američkog tržišta nekretnina i globalnu krizu predvideo još 2006, dve godine pre njenog izbijanja, sadašnja runda QE se razlikuje od prethodnih jer je američki Fed uzeo na sebe daleko više obaveza, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << s obzirom da u programu kupovine aktiva praktično nema jasno utvrdjenog roka njihovog okončanja.

Najinteresantnije je, medjutim, to da će taj upečatljiv program imati daleko manji uticaj na realnu ekonomiju i cene hartija od vrednosti nego prethodne runde QE, smatra Rubini, poznat pod nadimkom "Doktor Katastrofičar".

Programi QE1 i QE2 su pokrenuti kada su se finansijska tržišta nalazila na nižim nivoima nego sada. Sadašnji pokazatelj indeksa akcija S&P 500 je dvostruko viši od onog u vreme prve kupovine vladinih obveznica, a isto važi i za druge važne indikatore, na primer, za dobit po jednoj akciji i odnos izmedju cene akcija i dobiti.

Prvu i drugu rundu ulivanja novca pratilo je aktivno budžetsko stimulisanje , dok će se QE3 sprovoditi u vreme smanjenja budžetskih rashoda, objavljeno je na Internet strani Finmarket.ru.

Državni izdaci SAD će u 2013. biti skresani za najmanje od 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što će usporiti rast američke ekonomije za jedan procentni poen, a to znači da će se ona naći u stagnaciji.

QE3, kao i neveliki rast na na tržištu nekretnina i u industriji samo će omogućiti američkoj ekonomiji da se vrati na sadašnji tempo rasta od približno 1,6 odsto, ukazao je Rubini. Još jedan problem je što glavni mehanizmi američke monetarne politike ili rade neefikasno, ili su već u potpunosti prestali da deluju. Na tržištu obveznica kamatne stope su već niske i njihovo dalje sniženje ne bi imalo veliki uticaj na troškove zaduživanja.

Američko kreditno tržište takodje posluje loše, budući da banke prednost daju čuvanju novca Fed-a u rezervama, nego odobravanju kredita.

Slab dolar takodje ne može da dovede do rasta izvoza. Svetska tražnja američke robe je niska , a mnoge zemlje takodje sprovode sopstvena kvantitativna labavljenja. Efekat slabog dolara na američki trgovinski bilans je ravan nuli, zaključio je Rubini.

Nastavak na B92...