Izvor: B92, 05.Okt.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD: Geneza finansijske krize
Brokeri na berzi u Njujorku (FoNet, arhiva)
Beograd, Njujork -- Prema prognozi nekih svetskih stručnjaka, recesija američke ekonomije mogla bi da traje najmanje godinu i po dana.
Pojedini procenjuju da bi kriza mogla da se produži i na čitavih pet godina. Moguće posledice krize još uvek su nesagledive. Bankrot nekih od najvećih američkih finansijskih institucija, pad cena nekretnina, sve više ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji ne mogu da vraćaju rate za uzete kredite, samo su neke od posledice američke hipotekarne krize.
Kako je došlo do sloma jednog od najrazvijenijih tržišta i da li ova kriza znači kraj slobodne i početak ekonomije u koju će se sve više mešati država, trenutno su "pitanja od milion dolara”. A, sve je zapravo počelo brzim i lakim zaradama, a onda preraslo u pohlepu.
"Sve je krenulo tako što su manje banke počele da odobravaju kredite i klijentima sa nestabilnom primanjima i nesigurnim poslom. Za to su naplaćivale visoke kamate, i posle nekog vremena, sve manje klijenata je to moglo i da vrati. Krediti su im bili osigurani hipotekama na nekretnine, i u jednom trenutku neke banke su počele da otkupljuju sve te hipoteke. Nadale su se da će tržište nekretnina, kao i do sada, nastaviti da raste. Desilo se suprotno. Mislim da je gramzivost osnova ove krize”, smatra Mario Platero, novinar lista II Sole 24 Ore.
Prevelika potražnja za kupovinom nekretnina, nagli pad njihove vrednosti, sve to uz posredstvo kredita sa lošim obezbeđenjem, proizvelo je finansijski "domino efekat”.
A, tada se bez pomoći države više nije moglo.
Njujorška berza je jedno od prvih mesta na kojima se osetila američka ekonomska kriza.
Da bi ublažila efekte ove krize, država je rešila da interveniše sa 700 milijardi dolara. Kako procenjuju stručnjaci - ovo neće biti konačna suma.
Da kriza neće ostati samo "privilegija” Amerikanaca danas je već jasno svima.
Pitanje je samo koja će tržišta biti najviše pogođena.
"Finansijska kriza globalnih razmera ima 'domino efekat’ - ona u prvom talasu zahvata najbliže saradnike SAD, to su pre svega Velika Britanija i Irska. Potom, zahvata određene zemlje kontinentalnog područja EU. U drugom talasu zemalja nalaze se zemlje u razvoju koje na bazi pozajmica regulišu svoju makroekonomsku stabilnost i devizni kurs”, objašnjava ekonomski stručnjak Saša Đogović.
U poslednju grupu se ubraja i Srbija. Stručnjaci smatraju da će Srbija osetiti krizu, pre svega, kroz skuplje kredite.
Kako je i razvoj američke ekonomije uglavnom bio zavisan od kredita, kolike će tačno biti posledice krize, još niko sa sigurnošću ne zna.
Trenutno je jedino sigurno da će je sve više ljudi osetiti i u svom novčaniku.
"Trenutno je 'Goldman Saks’ najbolja kompanija. Oni kad dođu, imaju para, a ovi drugi već nemaju. AMG su nam bili najbolji gosti, ali više nisu. Menja se raspoloženje ljudi, neki ljudi iz AMG-a su malo u depresiji, nismo navikli da ih vidimo takve”, kaže Vibor Ćilić, konobar u jednom njujorškom restoranu.
Paket pomoći od 700 milijardi dolara koji je usvojio američki Kongres samo je kratkoročna mera, smatraju neki američki ekonomisti.
Prema realnom scenariju, recesija američke ekonomije bi mogla da traje 18 meseci, dok neki stručnjaci tvrde da bi trebalo uzeti i pesimistički, po kome bi kriza trajala i pet godina. Optimistički scenario trenutno niko ne pravi.
