Izvor: Večernje novosti, 18.Okt.2015, 19:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Propisi - rampa Karađorđevićima

NA spisku vila i zemljišta koje u postupku povraćaja imovine traže naslednici kraljevske porodice nalazi se 71 nekretnina i nekoliko stotina pokretnosti, među kojima su najvrednije umetnička, numizmatička i filatelistička zbirka kneza Pavla, čuvenog kolekcionara. Kako sada stvari stoje, vrlo malo je toga što bi Karađorđevići mogli da dobiju u naturi, bilo zato što je zakonom zaštićeno kao kulturno dobro, bilo zato što >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je podržavljeno i kasnije privatizovano, bilo zato što su postojeće zgrade srušene i na njihovom mestu sazidane nove. Porodica Karađorđević samo u prestonici traži 26 nekretnina, među kojima su studentski domovi - zadužbine kralja Aleksandra i kraljice Marije, zatim, dvorski kompleks na Dedinju, kuće u Preševskoj, Krunskoj, Bulevaru kralja Aleksandra, Sarajevskoj, Kralja Milana, šumu prve klase na Kanarevom brdu i zemljište u Rakovici... U Kučevu traže imanja, rudnike Ševica i Voluja, u Negotinu fabriku za preradu zlatne rude u Glogovici i laboratoriju za preradu zlata Neresnica, rudnik zlata Brodica, lager u reci Pek, rudnik uglja Sikole, rudnik Železnik, u Sokobanji imanja, i u Topoli imanja, livade i poljoprivredna gazdinstva. PODELjENO TESTAMENTOM IMOVINA koju potražuju Karađorđevići najvećim delom je već bila podeljena između naslednika kralja Aleksandra. Njegovim testamentom od 27. oktobra 1938. određeno je šta pripada kraljici Mariji, a šta sinovima Petru, Tomislavu i Andreji. Posebno je izdvojena Zadužbina u Topoli. Poseban problem su, međutim, pokretnosti. Samo iz umetničke zbirke kneza Pavla njegovi naslednici potražuju 50 slika. Tu su i ostale vredne stvari, poput nakita, zlatnih novčića i drugih dragocenosti pronađenih u čuvenom “sefu 555”, poznatijem kao “Titov sef”, u zgradi Narodne banke, na Slaviji, koje se razmatraju u ostavinskom postupku iza Josipa Broza. Po rečima advokata Dušanke Subotić Homen, zastupnice dela porodice Karađorđević, dva su uslova da Agencija za restituciju vrati pokretne stvari naslednicima: da su te stvari upisane u javni registar i da potomci dostave dokaz o svakoj pojedinačnoj oduzetoj stvari. Ove uslove je nemoguće ispuniti, jer javni registar ne postoji, i drugo, zato što su stvari konfiskovane zbirno, a ne pojedinačno, pa pojedinačnih odluka skoro da nema! Član 15 Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju kaže da su predmet vraćanja one “pokretne stvari koje su upisane u javni registar, kao i druge koje, prema propisima o kulturnim dobrima, predstavljaju kulturna dobra od velikog ili izuzetnog značaja.” Član 29 pak kaže da ne mogu biti vraćene pokretne stvari koje su sastavni deo zbirki. - Zastupnici Karađorđevića obratili su se Narodnom muzeju, muzejima savremene i primenjene umetnosti, Muzeju grada Beograda, Zavodu za zaštitu spomenika kulture, tražeći da im dostave popis pokretnih stvari iz javnog registra - kaže Dušanka Subotić Homen. POTRAŽUJU I VREDNE SLIKE * 3 dela Nikole Pusena * 1 sliku Pjera di Kozma * 2 slike Rembranta * 1 sliku Rubensa * 2 dela Brojgela * 1 sliku Đure Jakšića * 1 skulpturu Ivana Meštrovića... Nijedna institucija nije mogla da im dostavi precizne podatke o kulturnim dobrima, onako kako to predviđa zakon. Dakle, ni izvod iz javnog registra (jer ne postoji), ali ni dokaz da delo predstavlja kulturno dobro. Taj dokaz, između ostalog, mora da sadrži opis dela, vreme nastanka, ime sopstvenika, osnov po kom se drži, mere zaštite. Bez akta kojim se utvrđuje da je u pitanju kulturno dobro, ono ne može biti ni upisano u javni registar (ako se ikad formira). Ova advokatica posebno apostrofira odluku države od 5. marta 2010. kojom se ceo dvorski kompleks na Dedinju određuje za spomenik kulture, sve sa umetničkom zbirkom, nameštajem i porcelanom. Znači, sami propisi u startu od Karađorđevića čine u izvesnom smislu građane drugog reda kad je u pitanju restitucija i onemogućavaju da im nasledstvo bude vraćeno.

Nastavak na Večernje novosti...