Izvor: Blic, 15.Dec.2010, 12:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prodavci stanova varaju čak i advokate

„I sam sam zamalo bio žrtva prevare. Kada sam kupovao stan u kome sada živim, u agenciji koja je posredovala su mi rekli da je čist, ali mi nisu pokazali papire zato što su, navodno, kod vlasnika koji živi u Nemačkoj. Tek kada sam platio kaparu, saznao sam da je vlasnik u sporu s investitorom i da je taj novac koristio kako bi platio poravnanje. Imao sam mnogo sreće što je na kraju sve dobro ispalo i što nisam ostao bez tadašnjih desetak hiljada maraka”, priča za „Blic >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Nekretnine” advokat Ivan Bajazit.

Naši sagovornici nisu mogli da preciziraju broj prevara u kupoprodaji stanova, ali se slažu da je takvih primera u Srbiji mnogo. U 90 odsto slučajeva zloupotreba u kupoprodajnim ugovorima, kako kažu, kupac nije angažovao advokata.

Danas je najsigurnije kupiti gotov, odmah useljiv stan, jer su tu mogućnosti za zloupotrebu najmanje. Najčešći oblici prevare su da neko proda isti stan više puta ili da kupcu pokaže jedan stan, a u ugovoru da naznači neki drugi.

„Česti su slučajevi da neko pogleda stan i potpiše ugovor, a kasnije shvati da je u ugovoru pogrešna adresa. Mogućnosti za zloupotrebe su ipak najveće kod kupovine stanova u izgradnji, osim ako se ne pazari direktno od banke. Prvo pitanje je da li stan prodaje firma ili fizičko lice. Ako je reč o fizičkom licu, stan mora da bude uknjižen, a ako je prodavac preduzeće, treba proveriti da li je onaj koji zaključuje ugovor za to i ovlašćen”, kaže za „Blic Nekretnine” advokat Božo Prelević.

Da bi se izbegle prevare, bolje je pregovarati direktno s vlasnikom nego s posrednicima, tvrde stručnjaci. Pokušaji prevare se uglavnom utvrđuju na osnovu građevinskih i upotrebnih dozvola.

„Ljudima je žao da daju 200 ili 300 evra advokatu, a kupe stan od, recimo, 100.000 evra. I zato, umesto da se useli, mora da vodi sudski postupak. A svaki iskusan advokat otkrije pokušaj prevare za 15 minuta”, kaže Prelević.

Prevare u prodaji nekretnina se u Srbiji tretiraju kao krivično delo, a zaprećene kazne se kreću od jedne do osam godina.

„Postoji opcija da se prevareni građanin obešteti, ali to zavisi od imovinskog stanja prevaranta. Ako je okrivljeni već potrošio sav novac, onda nema ništa od nadoknade štete”, objašnjava sudija Omer Hadžimerović.

I Bajazit upozorava da oštećeni građani teško dolaze do svog novca.

„Ako je imovinsko stanje prevaranta loše, oštećeni neće dobiti novac nazad. I zatvorske kazne su obično na donjoj granici. Nikad nisam čuo da je neko dobio maksimalnih osam godina za ovu vrstu prevare. Najviše što sam čuo je da je kažnjen s tri godine zatvora”, kaže on.

Bajazit kaže da je lanac učesnika od planiranja, izgradnje i prodaje stanova dugačak, a svako želi da se ugradi. Kazne za takve radnje bi trebalo da budu proporcionalne posledicama koje je pomenuto krivično delo izazvalo. A posledice mogu da budu tragičnije od gubitka novca. Dešavalo se, nažalost, i da prevareni umre od stresa, kaže on.

Zaboravite reč „poverenje”!

Kada investitori prodaju stanove u pretplati, dešava se da više zainteresovanih kapariše isti stan.

„To nisu uknjiženi stanovi, već se novac daje na poverenje. Onda se pojavi neko s boljom ponudom, pa investitor uzme novac i od njega. Možda na početku i nije namera investitora da zadrži novac, ali se na kraju povraćaj izjalovi, kao i vlasnički papiri. Tada slede sudski sporovi koji pokidaju živce i narušavaju zdravlje oštećenih”, kaže Ivan Bajazit.

Nastavak na Blic...