Izvor: B92, 01.Jun.2011, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privrede širom sveta rastu sporije
Vašington -- Od SAD do EU, pa čak i do uzavrele Kine, svetska privreda pokazuje znake umora. Od većine velikih privreda se očekuje da će nastaviti da rastu.
Ipak, gomilaju se dokazi da se mnoge upinju da održe uspon koji su imale prošle godine.
Evropske vlade se nose s dugovima i tanjim budžetima. Britanska privreda jedva da je napravila pomak na početku godine. Čak i najjača ekonomija Evrope, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Nemačka, možda će se suočiti sa usporavanjem.
Velika nezaposlenost, potisnute cene nekretnina i skupa nafta usporavaju američku privredu, koja je od januara do marta uspela da se uveća za 1,8 odsto. Posle zemljotresa i nuklearne krize, Japan je skliznuo nazad u recesiju. U Kini, povećanje kamata koje treba da zauzda inflaciju, usporava rast.
Sve je više pitanja oko Kine. Četiri povećanja kamata od oktobra nisu mnogo učina u hlađenju kineske inflacije koja je sad preko pet procenata. Procene ovogodišnjeg kineskog rasta smanjene su na 9,4 odsto, sa 10 odsto. Podizanjem kamata i drugim merama zauzdavanja bankarskih pozajmica, Peking želi da rast svede na sedam odsto ove godine kako bi stao na put inflaciji. Neki ekonomisti misle da bi državna kontrola pomešana sa nestašicama struje i sušom mogla da gurne Kinu u ekonomsku nesreću, ali većina analitičara očekuje da će Kina ukrotiti inflaciju bez težih posledica za privredu.
U svemu, svetska privreda će se po svoj prilici ove godine uvećati za samo 3,5 odsto, u odnosu na 4,1 procenta 2010. godine, procenjuje danas istraživačka korporacija IHS Global Insajt (Insiht). IHS je predhodno rast postavio na 3,8 odsto.
Finansijska tržišta reaguju na pokazatelje svetskog uspotavanja. Indeks Dau Džons izgubio je 400 poena, ili 3,2 odsto, u maju. Akcije su istog meseca pale za tri ili više procenata u Japanu, Velikoj Britaniji i Hong Kongu.
Analitičari kažu da "tri čeona vetra" u isto vreme udaraju svetsku privredu. Prvo, visoke cene nafte - petrolej je sad 50 odsto skuplji nego prošle godine - guraju cene ostale robe. U bogatim zemljama ljudi se uzdržavaju da troše, a u siromašnim skupa hrana teško pogađa srednju klasu i siromašne.
Drugo, smanjenje budžetske potrošnje. Mnoge evropske zemlje su morale da smanje potrošnju posle finansijskih kriza koje su naduvale njihove budžetske manjkove.
Treće, zemljotres i nuklearna kriza u Japanu poremetili su produkciju. Japanska privreda se umanjila za 3,7 odsto u prvom kvartalu i po svoj prlici pašće za dodatnih 3,7 odsto u tromesečju april-jun.
Najveća nepoznanica leži u posledicama nesreće na japansku ekonomiju, izjavio je guverner Japanske banke Masaki Širikava. Ekonomisti očekuju da će se prvreda Japana oporaviti u drugoj polovini godine.
Ubrazanje se očekuje i od privrede SAD. Veće zapošljavanje ohrabriće ljude da više troše, a banke, koje su se oslobodile loših kredita, pozajmljivaće više.
Druge zemlje u brzom razvoju, kao Brazil i Turska, takođe pokušavaju da uspore rast kako bi zustavile inflaciju.
Pogledaj vesti o: Vašington
