Izvor: B92, 15.Jul.2010, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porezi veći za stopu inflacije
Beograd -- Iznosi poreza na imovinu, po rešenjima koja su građanima počela da pristižu uvećani su za procenat rasta troškova života koji u 2009. oznosi 8,2 odsto.
Porez na nekretnine obračunava se po dosadašnjim pravilima, potvršuju u Ministarstvu finansija.
"Vlada Srbije će o mogućim promenama Zakona o imovini raspravljati tokom jeseni, a zatim će se predlog uputiti na usvajanje Skupštini", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kažu u Ministarstvu finansija.
Oni dodaju da nisu odustali od ideje da rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu podrazumevaju jedinstvenu stopu od 0,4 odsto na nekretnine, ali i umanjenje postojećih izuzeća i olakšica.
"O predlogu izmena postojećeg zakona još se razgovara, ali izvesno je da će način obračuna ove dažbine u narednoj godini biti pravičniji", navode u Ministarstvu finansija.
Porez plaća i nelegalna gradnja
Porez na imovinu plaća se i za objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole (nelegalni objekti). Dovoljno je da se ti objekti koriste, odnosno da su osposobljeni za korišćenje. Naravno, ključno za izvršenje poreske obaveze u ovom slučaju je obezbediti da ti objekti budu u evidenciji poreske uprave, što često nije slučaj.
Najozbiljnija olakšica koja se, prema važećem zakonu, predviđa jeste da se visina tržišne vrednosti svake godine umanjuje za amortizaciju po stopi od 1,5 odsto, a najviše do 70 odsto.
To znači da se tržišna vrednost objekta starog 47 godina primenom propisa o amortizaciji smanjuje za 70 odsto. Nema nikoga ko veruje da stan u zgradi u centru Beograda, a koji je građen pedesetih godina prošlog veka, vredi 70 odsto manje od istog stana iz novogradnje.
Prema podacima kojima raspolaže Ministarstvo finansija, prosečna stopa amortizacije u Srbiji prema važećem zakonu iznosi čak 45 odsto.
Takođe, da su prosek i statistika vrlo relativni pojmovi govori podatak Poreske uprave da je u 2006. godini procenjena poreska osnovica za čak 99,7 odsto svih nekretnina u posedu fizičkih lica iznosila manje od šest miliona dinara.
Ipak, ovaj procenat je u 2009. godini značajno smanjen, naročito u najvećim gradovima gde se nalaze najvrednije nekretnine u svojini fizičkih lica, pre svega zato što su jedinice lokalne samouprave uvećale prosečna cenu kvadratnog metra nekretnina za 10-30 odsto.
U ukupnoj strukturi prihoda gradova i opština učestvuje sa oko pet odsto. U isto vreme, ovaj porez ne predstavlja ni naročito veliko finansijsko opterećenje za građane. Prosečna poreska obaveza po nepokretnosti u svojini fizičkih lica u 2009. godini iznosila je oko 2.600 dinara, a prosečna kvadratura koja je predmet oporezivanja iznosila je oko 65 kvadrata.
