Izvor: Politika, 19.Avg.2009, 00:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Popis imovine – pokušaj pljačke RS
Po Dejtonskom sporazumu, titular imovine u BiH su entiteti – Republika Srpska i Federacija BiH a ne država, kaže profesor banjalučkog Pravnog fakulteta dr Petar Kunić
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Odluka Kancelarije visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini da ona popiše nekretnine koje su do 31. decembra 1991. godine bile vlasništvo države >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i nekretnine koje su BiH pripale na osnovu sukcesije bivše Jugoslavije naišla je na negodovanje političke i stručne javnosti u Republici Srpskoj. Na drugoj strani, u Federaciji BiH, pogotovo u Sarajevu, odluka Valentina Incka je dočekana s neskrivenim zadovoljstvom, jer se potpuno poklapa sa stavovima vodećih bošnjačkih partija.
Profesor banjalučkog Pravnog fakulteta dr Petar Kunić odluku visokog predstavnika Valentina Incka je za naš list ocenio kao akt kojim je, izlazeći iz svojih ovlašćenja, prekršio sporazum potpisan u Dejtonu. „Dejtonskim sporazumom BiH su priznate spoljne granice i međunarodnopravni kontinuitet. Sve ostalo je promenjeno, pogotovo unutrašnja struktura zemlje. Dejtonom je određeno da se BiH sastoji od dva entiteta – Republike Srpske i Federacije BiH, koji imaju različito unutrašnje uređenje i koje deli administrativna granica. Po ovom međunarodnom ugovoru sva imovina u Republici Srpskoj je njeno vlasništvo, a imovina u Federaciji BiH pripada njoj. Dakle, vraćanje na stanje iz 1991. godine nema uporišta u Dejtonskom sporazumu, jer od njegovog stupanja na snagu, kada je o imovini reč, izvorni titulari su entiteti", kazao je Kunić.
Političku pozadinu odluke visokog predstavnika Kunić vidi kao „pokušaj da se umanji značaj i smanje nadležnosti Republike Srpske”. „Moglo bi se reći da se iza ovakve odluke Valentina Incka krije pokušaj pljačke Republike Srpske, koja je u ekonomskom pogledu daleko zdraviji i napredniji deo BiH. Takva Republika Srpska nikako nije po meri bošnjačkih političkih prvaka, pogotovo onih koji, kao lider Stranke za BiH Haris Silajdžić, ne kriju da je njihov cilj nestanak srpskog entiteta u BiH. Zbog toga treba iskoristiti sva pravna sredstva, a ona su na našoj strani, da se onemogući knjiženje imovine na BiH", stav je Petra Kunića.
Član Komisije za državnu imovinu BiH iz Republike Srpske Dragan Spasojević je, prema izveštaju agencija, rekao da je odluka Kancelarije visokog predstavnika o „tehničkom popisu imovine najgrublji napad na Republiku Srpsku i pravni integritet cele BiH”. On je upozorio i na sledeći detalj: prenošenjem imovine entiteta na BiH smanjila bi se teritorija Republike Srpske, koja je od potpisivanja Dejtona manja za nekoliko stotina kvadratnih kilometara nego što joj je ovim sporazumom pripalo.
Predsednik republičke Narodne skupštine Igor Radojičić je, podsećajući da u BiH ne postoji digitalizovani sistem zemljišnih knjiga od kojih su mnoge iz perioda Austrougarske, upozorio da bi se popis imovine mogao pretvoriti u avanturu koja bi mogla „otvoriti nove probleme u zemlji”.
U Kancelariji visokog predstavnika ne vide razlog za osporavanje odluke o popisu državne imovine. Reč je, tvrde, samo o „tehničkom procesu”, odnosno „prikupljanju potrebnih informacija”. Portparol Kancelarije visokog predstavnika Oleg Milišić je novinarima rekao da će izveštaj o popisu imovine biti dostavljen Savetu ministara BiH i premijerima Republike Srpske i Federacije BiH. On kaže da će domaći političari odlučiti o raspodeli i načinu raspolaganja imovinom koju će popisati stručni tim Kancelarije visokog predstavnika.
Boro Marić
[objavljeno: 19/08/2009]
.jpg)
