Izvor: RTS, 01.Jul.2014, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pismo Milanoviću zbog uklanjanja srpskih kuća
Koalicija udruženja izbeglica, u otvorenom pismu hrvatskom premijeru Zoranu Milanoviću, upozorava na nedavnu odluku gradonačelnika Zadra Božidara Kalmete da se, bez saglasnosti vlasnika, uklone ostaci oko 80 miniranih srpskih kuća i privrednih objekata.
Gradske vlasti Zadra su to nameravale da učine i 2010. godine, ali je tadašnja Kancelarija za ljudska prava, na čelu sa Lukom Mađerićem, zauzela stav da se uklanjanje ruševina sa privatnih poseda može sprovoditi isključivo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na osnovu pisane saglasnosti vlasnika nekretnine na kojoj se ruševina uklanja, javlja Tanjug.
Svako postupanje koje ne bi uključivalo davanje pisane saglasnosti vlasnika dovelo bi, prema stavu tadašnje Kancelarije za ljudska prava, do narušavanja načela nepovredivosti vlasništva, podseća se u saopštenju koje je potpisao predsednik Koalicije Miodrag Linta.
Linta od Milanovića traži da vlastima grada Zadra i niza drugih lokalnih samouprava zabrani takve aktivnosti, da se srušeni objekti obnove u prvobitnim gabaritima ili da se postigne dogovor o naknadi štete, kao i da se procesuiraju odgovorni za srušene srpske kuće i privredne objekte.
Od hrvatskog premijera traži se i da Vlada Hrvatske pokrene inicijativu da se u Zakon o obligacionim odnosima vrati odredba koja daje mogućnost vlasnicima takvih objekata da u sudskom postupku ostvare pravo na naknadu štete.
Prema podacima izbegličkih udruženja, izvan područja ratnih delovanja minirano je više od 10.000 kuća i privrednih objekata u vlasništvu Srba u terorističkim akcijama za vreme rata.
Tvrdnju da se radilo o organizovanoj akciji potvrđuje i to što hrvatska policija nikoga nije uhapsila, kao što nije bilo ni istraga, piše Linta i navodi primer da je na širem području Bjelovara minirano preko 600 kuća i privrednih objekata u vlasništvu Srba.
On podseća da je kuća minirana i Hrvatu Ivanu Srnecu, jer je kao zamenik načelnika Policijske uprave Bjelovar 1992. godine počeo da traži krivce za eksplozije.
Istovremeno, Koalicija izbegličkih udruženja ocenjuje i da je pravni okvir u Hrvatskoj kojim se uređuju pitanja u vezi sa naknadom štete za spaljenu ili miniranu imovinu diskriminatorski i da onemogućuje naknadu štete.
Tako je Sabor 1996. godine izmenio, na predlog Vladimira Šeksa iz HDZ-e, neke zakone na osnovu kojih su građani mogli da traže naknadu štete nastalu usled akata nasilja i terora, što je uključivalo i naknadu za namerno uništenu imovinu.
Takođe su obustavljeni svi sudski postupci za naknadu štete koji su pokrenuti pre 1996. godine, pa su osobe koje su podnele takve tužbe tretirane kao da su podnele zahtev za obnovu.
Zakonom o obnovi nije, međutim, bila predviđena obnova srušenih poljoprivrednih i pomoćnih objekata niti obnova kuća u prvobitnim gabaritima, nego po principu 35 metara kvadratnih po vlasniku i po 10 metara kvadratnih po članu domaćinstva.
Takođe, kako se ističe, zakonima koje je Hrvatska usvojila 2003. godine pravo na naknadu štete usled terorističkih akata priznato je samo onim građanima koji su prilikom miniranja teško ranjeni ili poginuli, a najveći iznos koji se u takvim slučajevima mogao isplatiti bio je oko 50.000 evra, bez obzira na vrednost uništenih objekata.
