Izvor: BKTV News, 27.Feb.2014, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obrnuta hipoteka: Posle smrti stan pripada banci!
Banke širom sveta odavno su počele da sa penzionerima sklapaju ugovore o doživotnoj isplati određene sume novca, ako se penzioneri obavežu da će, posle smrti, banci ostaviti stan. Ovakav ugovor poznat je kao “obrnuta hipoteka”.
Ipak, takav kredit, još je nepoznat u Srbiji. Možda zato što naši građani pre biraju da nekretnine ostave deci, čak i po cenu da žive mnogo skromnije. Nisu retki slučajevi >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << ni da se stariji građani odluče da za određenu sumu novca, ili najčešće “doživotno izdržavanje”, stan prepišu nekom strancu, pogotovu ako nemaju naslednike. Kako god, prenos stanova i dalje se odvija daleko od vrata banaka, jer dilema da li je bolje živeti kao gospodin, založivši nekretnine banci, ili se žrtvovati ostavljajući stan deci, kod nas još uvek ne postoji.
Dejan Vučinić, direktor Direkcije za fizička lica Societe Generale banke, kaže da je iskustvo razvijenih zemalja pokazalo da su, osim penzionera, korisnici obrnute hipoteke takođe i korisnici socijalne pomoći, stariji poljoprivrednici, kao i stariji bez redovnih primanja.
“U većini zemalja ovi zajmovi se ne odobravaju mlađima od 62 godine. Taj tip kreditiranja osmišljen je da bi se, s jedne strane, rešili problemi socijalne ugroženosti starije populacije, a s druge strane da bi se povećali prihodi za tekuću potrošnju starijih građana. I zaista, takvi zajmovi nalaze sve širu primenu u Severnoj Americi i zemljama EU”, objašnjava Vučinić.
On objašnjava da je suština u kreditiranju građana koji nemaju gotov novac, ali poseduju vredne nekretnine.
“Važno je reći i da korisnici kredita ne gube ranije stečena prava, kao što su penzije ili socijalna primanja”, kaže Vučinić.
S obzirom na to da je u Srbiji prisutan trend sve bržeg starenja stanovništva i rastuća socijalna nesigurnost starije populacije, nema mesta sumnji da bi obrnute hipoteke i kod nas bile dobro prihvaćene. Pogotovo ako se ima u vidu da u našoj zemlji, prema nezvaničnim procenama, ima više od pola miliona samaca.
“Takav koncept kreditiranja mogao bi da se primeni u Srbiji, ali nije realno očekivati da će se to dogoditi brzo. Uvođenje takvog zajma imaće ekonomsko opravdanje tek kada se izađe iz krize, kada se tržište vrati u normalne tokove, pri čemu finansiranje građana obrnutim hipotekarnim kreditima zahteva i određena prilagođavanja važeće regulative i internih propisa banaka”, kazao je Vučinić.
Izvor: e-kapija
Tweet
