Izvor: Politika, 11.Apr.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nove zgrade propiraju prljavi kapital

U Srbiji se godišnje „opere” između jedne i 1,7 milijardi evra, kaže direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Aleksandar Vujičić. – Cilj je smanjenje „keš ekonomije”, a time i mogućnost pranja novca

Posao sa nekretninama postao je najunosniji za srpske „perače” novca. U našoj zemlji godišnje se „opere” između jedne i 1,7 milijardi evra, najviše preko prometa nepokretnosti.

Direktor Uprave za sprečavanje pranja novca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Aleksandar Vujičić kaže za „Politiku" da se do te cifre došlo na osnovu tokova novca, podataka obveznika, međunarodne saradnje sa finansijsko-obaveštajnim službama i izveštaja MMF-a.

Prema procenama MMF-a, godišnje se u svetu „opere” od dva do pet odsto bruto društvenog proizvoda, a u Srbiji između tri i pet odsto, mada smo bliži gornjem procentu. Time se stvaraju paralelni centri moći koji mogu da utiču na ekonomski i politički sistem, smanjuju se budžetski prihodi i rejting zemlje i obeshrabruje ulaganje stranog kapitala, upozorava direktor Uprave.

Vujičić zato očekuje da će sve nadležne službe moći efikasnije da otkrivaju kriminalne grupe koje se bave ovim unosnim „biznisom” posle nedavno usvojenog Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.

Vujičić kaže da je otvoreno mnogo sumnjivih predmeta koji čekaju konačan ishod, ali da u tom teškom poslu moraju da učestvuju svi državni organi – MUP, poreska policija, carina, BIA, tužilaštvo i sudovi.

Preko kojih poslova se joše „pere” novac u Srbiji ?

Transakcijama sa ofšor destinacija, poslova sa hartijama od vrednosti, privatizacije, pozajmica osnivača pravnim licima, polaganjem gotovine na račune banaka, korišćenjem fiktivnih preduzeća" Ipak, trgovina nekretninama najčešće se pojavljuje u sumnjivim predmetima.

U čemu se „pranje” novca u našoj zemlji razlikuje u odnosu na druge?

Srbija se ne razlikuje mnogo u procentu opranog novca od zemalja u regionu i svetu. Kada se uporedimo sa članicama EU, procenti su isti. U nekim zemljama, kao što je Italija, procenti čak i rastu. Jedino se od EU razlikujemo po načinima „pranja”, a vrlo su slični sa zemljama u tranziciji. Recimo, modaliteti u Sloveniji i Srbiji nisu uvek isti, ali brzo ćemo doći do tih trendova. Dok kod nas „fantom” kompanije pokušavaju da izbace keš, u zapadnoj Evropi je obrnuto – gotovina se ubacuje u legalne tokove.

Zašto je „peračima” tako teško ući u trag?

To je krivično delo koje je veoma teško dokazati. „Perači novca” pokušavaju na sve moguće načine da zamagle svoje poslovanje. Upravo iz tih razloga i koriste ofšor kompanije. Da novac često puta prelazi iz tačke A u B, C ... Jer, što se više puta obavi transakcija, teže će se utvrditi njegov tok. Takav novac pokušava da se vrati iz ofšor kompanija u zemlju i kao legalan ulaže u posao.

Šta je konkretno preduzela država i koje štete trpi?

Vlada Srbije donela je nacionalnu strategiju za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u kojoj su precizirane opasnosti od pranja nezakonito stečenog novca: destabilizacija ekonomskog sistema, smanjenje prihoda u državnoj kasi, jačanje kriminalnih grupa koje na takav način utiču i na politički sistem, što takođe nanosi štetu.

Koji je najbolji način suzbijanja „pranja” takvog novca?

Presecanje finansijskih tokova i oduzimanje nezakonito stečene imovine. Kriminalci se upravo bave tim poslom da bi stekli korist, a kada nemaju taj motiv onda prestaju da se bave nezakonitim poslom.

A šta je najvažnije da bi se suzbili kriminalni poslovi?

Uspostavljanje efikasnog sistema prikupljanja podataka, otkrivanja i procesuiranja počinilaca krivičnih dela. Uprava je za sedam godina postojanja razvila odličnu saradnju sa obveznicima (posebno bankama) i sa svim državnim organima koji su u sistemu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Međunarodna saradnja i stalna edukacija su neophodni za unapređivanje borbe protiv pranja novca. Naravno, i spoznaja da su prekidanje ilegalnih novčanih tokova i oduzimanje protivpravne imovinske koristi ključni za borbu protiv organizovanog kriminala.

Koliko je slučajeva pranja novca u Srbiji stiglo pred sud?

Sada se, prema podacima iz sudova, vodi 11 krivičnih postupaka. Donete su i tri prvostepene osuđujuće presude, a dve su pravosnažne. Tužilaštvo u praksi često kvalifikuje optužne predmete kao krivično delo zloupotrebe službenog položaja zbog lakšeg dokazivanja. Smatram da je uvođenje tužilačke istrage veoma važno za efikasniji pravosudni sistem koji se bavi suzbijanjem kriminaliteta, a novi set pravosudnih zakona doprineće da imamo koordinaciju rada svih državnih organa.

Koje su novine u Zakonu o sprečavanju pranja novca?

Dosadašnje mere koje su se odnosile na pranje novca primenjuju se i na finansiranje terorizma. Uvodi se i efikasnija kontrola obveznika banaka, osiguranja, lizing kompanija, agencija za promet nekretnina koje će obavljati precizno definisani državni organi. Uvođenjem međunarodnih standarda u naše zakonodavstvo omogućiće se nesmetana saradnja sa drugim finansijsko-obaveštajnim službama, kao i članstvo u „Egmontu", međunarodnoj organizaciji finansijsko-obaveštajnih službi. U „Egmont grupi" trenutno je 108 članica, uključujući i Srbiju.

Šta je donelo ograničeno plaćanje kešom do 15.000 evra?

Cilj je smanjenje „keš ekonomije”, a time i mogućnost pranja novca. Svetske finansijske organizacije upozoravaju da je „keš ekonomija” veliki rizik za pojavu svih oblika finansijskog kriminala. Za građane to znači da će sve preko tog iznosa morati da plaćaju preko banaka.

-----------------------------------------------------------

Rigorozna kontrola

Ko vas, konkretno, obaveštava o ulaganju nezakonito stečenih para u nekretnine?

Obveznici po zakonu su banke, menjači, investicioni i penzioni fondovi, organizatori igara na sreću, agencije za promet nepokretnosti" Uvodi se rigorozna kontrola agencija za promet nepokretnosti, koje u nekim zemljama mogu da kontrolišu finansijsko-obaveštajne službe i očekujem da će to dati bolje rezultate.

Koliko je takvih ulagača u nekretnine trenutno u Srbiji?

Uprava ne može da daje takve podatke jer su obaveštajne prirode.

Za građevinsku mafiju se odavno zna. Kako to da im država nije još stala na put?

Mora svako da radi svoj posao u skladu sa nadležnostima. Takođe, važna je i međunarodna saradnja za razmenu podataka. I, na kraju, efikasan pravosudni sistem koji će brzo da procesuira počinioce krivičnih dela. Nadam se da će novi set zakona doprineti da naše pravosuđe bude efikasnije. Uz to, bitna je edukacija kako tužilaštva i sudstva, tako i policije , poreske uprave, carine

--------------------------------------------------------

Droga „zida” stanove

Trgovci drogom dolaze do velike količine keša. Obično pronalaze ljude (koji se ne nalaze u kaznenim evidencijama) koji će da grade zgrade i prodaju stanove i tako se pojavljuju kao investitori, jer lakše prebacuju keš. Na taj način prikazuju da su novac stekli legalno prodajom stanova. Poznato je da se materijal i majstori u građevinarstvu često plaćaju u kešu, objašnjava uprošćenu „laku” šemu „pranja” Vujičić.

Biserka Dumić

[objavljeno: 12/04/2009]

Nastavak na Politika...

Radio 021: Pranje novca kroz nekretnine

Capital.ba: Prodajom stanova godišnje se opere 1,7 milijardi evra