Izvor: Politika, 28.Avg.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miris otrovnih zidova
Ako budući kupci stanova, pored agenata za nekretnine i advokata, sa sobom povedu i agente za njuškanje, to neće biti završni čin sage o „smrdljivim zgradama”. To će biti tek početak burleske koja se pretvara u dramu, zato što će se običan svet na kraju rasplakati.
Ako je nekome taj obični svet, u čitavoj mreži sumnjivih privatnih investitora povezanih s lokalnim činovnicima, mogao da veruje kada je kupovao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nove stanove, valjda je to bila – Građevinska direkcija Srbije.
Ko je od njih mogao da nasluti da će postati izbeglice iz sopstvenih domova zbog spornih odluka čitavog lanca državnih organa koji su dozvolili da zgrade, osim što šire smrad, predstavljaju i opasno mesto za život? Kako su te građevine dobile sve potrebne dozvole? Šta sve zaudara oko „smrdljivih zgrada”?
One zaista deluju idilično, ali njihovi ulazi kriju mračnu tajnu. Zidovi su upili oplatol, jedinjenje za koje Direkcija tvrdi da je izazvalo ovu gungulu. Naslućujete da je taj premaz za oplatu zidova prošao sve potrebne kontrole.
Zidovi su nečim zatrovani, a najsumnjiviji je oplatol. U te dve zgrade, uselilo se 220 porodica. Dok su obilazili gradilište, osećali su da tu nešto smrdi. Ali, hajde, budite takvo njuškalo pa otkrijte šta smrdi u kraju. Možda je to bila neka udaljena deponija? Možda lešina neke životinje?
Ko bi pomislio da postoje zgrade koje smrde.
Izdržali bi stanari i smrad. Navikne se čovek. Ali, ljudi su pobegli odatle kad je Zavod za javno zdravlje potvrdio da je vazduh zagađen fenolom i preporučio iseljenje. Potom je na VMA pregledano 130 nesrećnih ljudi. Utvrđeno je da polovina njih ima povišenu koncentraciju fenola u urinu, s tim što su lekari rekli da u ovom trenutku nema štetnih posledica po zdravlje. Znači – za sada je u zgradama bezbedno. Sve dok ne dobijete rak. Što je moguće ako u takvoj zgradi živite duže od dve godine.
Eksperti Instituta u Vinči nisu otišli do zgrade, već su proučili kantu koju im je donela Direkcija. U kanti je bio oplatol firme „Ekosekund”. Ta tečnost upotrebljena je u smrdljivim zgradama, što se znalo od trenutka kada je smrad ušao u medije.
Nije bilo teško to utvrditi i zato jer je na kanti bila nalepnica te kompanije, koja je u većinskom vlasništvu Nebojše Atanackovića. On obavlja važnu društvenu funkciju, predsednik je Unije poslodavaca Srbije.
Problem sada imaju i banke. One mogu da uzmu te stanove, ako vlasnici prestanu da plaćaju rate za kredit. Ali, kome posle da prodaju „smrdljive stanove”?
Ali bankarska tuga nije uteha za ljude koji su krivi što nisu njuškali. Oni još plaćaju rate i račune za stanove iz kojih su pobegli. I plaćaju kirije za stanove u koje su pobegli. I plaćaju komunalije novim gazdama. Plaćaju zato što ih je država ponovo izdala.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 29.08.2014.
