Izvor: Politika, 23.Jun.2010, 00:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milioni evra za igru leptira
Bogati trgovac nekretninama Klajv Farel je svoje velelepno imanje u Dorsetu u Velikoj Britaniji sa jezerima, livadama i šumama pretvorio u stanište za domaće leptire dok je za tropske vrste sagradio tri staklene bašte koje neprestano greju radijatori.
Kod njega je čuvena engleska strast za baštovanstvom prerasla u nešto više – u životnu trku za velikim i lepim baštama, ne zbog samog cveća, već zbog šarenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << leptira u koje ulaže milione funti.
Kako je nedavno pisao „Fajnenšl tajms”, konzervatori ovih insekata su baš poput Farela, imućni ljudi koji imaju vreme i novac, a neretko i interes da se posvete neobičnom hobiju. Na primer, Farel je stvorio veštačke uslove presadivši potrebne biljke i zagrevajući sredinu, tako da usred ostrva opstaju sorte sa Ekvadora.
– Oduvek sam cenio leptire kao živa bića, a ne kao stvari – objašnjava Farel. Leptiri su... pokazatelji zdrave sredine. Hodati među njima je privilegija.
Sledeće godine će se u Hertfordšajru u Britaniji završiti poslednja faza izgradnje „Sveta leptira”, najveće kuće ovog tipa sa 10.000 vrsta tropskih sorti. Planeta za šarene insekte košta 25 miliona funti i Farel će izdvojiti veliki deo ove svote. Ovaj primer pokazuje da čak i u tako zagađenom delu zemlje sa autoputem od osam traka može da cveta habitat sa ogromnim brojem domaćih i egzotičnih sorti.
Iako se na prvi pogled čini da je on bezbrižni ekscentrik, Farel tvrdi da u stvari nije samo ljubitelj leptira, već i investitor sa „njuhom” za dobar posao. Rezervati su, osim što su izvor estetskog zadovoljstva, način za ulaganje kao i u bilo koju drugu turističku atrakciju.
Upravo se na ljude koji uživaju u tome da posmatraju leptire sve više obraća pažnja i u Portugaliji. U državi na Pirinejima, Adrijan i Nataša Bridž vode imanje staro 318 godina. Otvarajući hotel „Jitmen” sa pet zvezdica, odlučili su da u okviru ovog kompleksa naprave habitat i izložbu insekata.
– Mi smo farmeri. Moramo da brinemo o životnoj sredini – kaže Adrijan Bridž. – To nas povezuje sa kućom leptira. Želimo da ljudima otvorimo oči za ekološki aspekt naše egzistencije.
Oni će se kao i brojni drugi konzervatori snabdevati larvama iz firmi koje odlično posluju u Britaniji, Francuskoj, Holandiji, SAD i Kanadi. Ranije su ove kompanije uglavnom primale porudžbine od firmi za proizvodnju insekticida za testiranje novih proizvoda. Dobro su poslovali i sa filmskim studijima kojima su leptiri trebali za izvesne scene. Za uvoz vrsta koje prirodno ne naseljavaju neki deo sveta potrebna je posebna dozvola, a neke je nemoguće dobiti jer ne podnose duga putovanja avionom. Ipak, interesovanje za retke primerke ohrabrilo je farme u Tajlandu, Kostariki i na Filipinima da neguju svoje prirodne habitate. Nevolja sa leptirima i jeste što brojne vrste nestaju. Nekadašnje generacije su uživale u „šarenom letu” iznad livada, ali je danas retkost videti velike grupe leptira. Upravo je to još jedan razlog zašto konzervatori odvajaju vreme i novac – oni žele da sačuvaju pojedine grupe od izumiranja.
Ljubitelji se posebno obraćaju Englezima koji u želji da sačuvaju savršenu boju svojih ruža rado posežu za insekticidima. Kada konzervatori žele da ih pokolebaju, podsete ih na primer Vinstona Čerčila za koga vrt nije bio vrt bez leptira i koji je ceo svoj letnjikovac pretvorio u staklene bašte sa larvama.
Jelena Stevanović
objavljeno: 23.06.2010.
