Izvor: RTS, 01.Jul.2009, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milijarde dolara kosovske mafije
Kosovska mafija postala "primarna društvena snaga" u Prištini sa milijardama dolara pretočenih u nekretnine, objavljeno u izveštaju Svetske bezbednosne mreže. Mafija uspostavila čvrstu kontrolu nad poslovnim i političkim krugovima.
Mafija sa Kosova je postala "primarna društvena snaga" u Prištini i tokom godina je akumulirala nekoliko milijardi dolara pretočenih u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nekretnine, a uspela je pri tom da ostvari čvrstu kontrolu nad mnogim poslovnim i političkim krugovima, objavljeno je u izveštaju Svetske bezbednosne mreže (SBM).
U izveštaju SBM ocenjeno je da organizovane kriminalne grupe sa Kosova i iz Crne Gore sarađuju u uvozu i izvozu nelegalnog materijala "morskim frontom", kao i da postoje indicije da se pranje novca u Crnoj Gori vrši za potrebe albanskih kriminalnih organizacija.
U izveštaju koji se bavi kriminalom na Zapadnom Balkanu, ocenjuje se da će borba protiv organizovanog kriminala i korupcije biti važan činilac u crnogorskim naporima da se priključi EU.
Prema tvrdnjama autora izveštaja, sigurno je da je korupcija na visokom nivou najvažniji faktor zbog koga organizovane kriminalne mreže i dalje jačaju na Zapadnom Balkanu.
Globalna finansijska kriza uz prisutnu nestabilnost na Balkanu doprinosi da se kriminalne grupe u regionu razviju u jače organizacije, navodi se u tekstu kordinatora mreže Joanisa Mikaletosa.
Napominje se da prema poslednjem izveštaju američkog Stejt departmenta, zemlje Balkana imaju velike probleme sa organizovanim kriminalom i pred vlastima tih država nalazi se veliki izazov u borbi sa njim.
U izveštaju je posebno apostrofirana Albanija, kao tranzitna zemlja u švercu heroina iz Avganistana za Zapadnu Evropu. Takođe, navodi se da je to zemlja u kojoj se proizvodi velika količina kanabisa.
Crna Gora ima ulogu u trgovini kokainom iz Latinske Amerike, a na tom putu nalazi se i Hrvatska. Obe zemlje su takođe i izlazne tačke za distribuciju heroina sa Kosova ka Zapadnoj Evropi, kao i u švercu oružjem, navodi se u tekstu.
Kosovo poseban problem
Uticaj moćne mreže organizovanog kriminala na Balkanu posebno je jak na Kosovu. Populacija od oko 1,5 miliona stanovnika, ima verovatno najveći broj novih građevina i benzinskih pumpi po glavi stanovnika, iako nezaposlenost prelazi 40 odsto, ističe Mikaletos.
"Razgranatost te mreže je impresivna. Baza se nalazi na Kosovu, ali značajni centri razgranati su od Milana, Ciriha, Beča, Kopenhagena do Londona, Brisela i Njujorka".
Broj nerešenih sudskih slučajeva na Kosovu dostigao je 300.000, a poštovanje vladavine prava, prema brojnim izveštajima svetskih medija i bezbednosnih organizacija, je potpuno u neskladu sa evropskim normama.
Mari Fouči iz Kosovske poverilačke agencije koja sprovodi privatizaciju u Pokrajini, žalila se 2004. godine da pomoć namenjena razvoju Kosova nije potrošena u te svrhe, već je preusmerena lokalnim mafijaškim grupama.
Takođe, kriminalne grupe na Balkanu raspolažu velikim kapitalom, koji ne može precizno da se odredi, ali može da se pretpostavi da je dosegao sumu od nekoliko milijardi dolara. Postoji opasnost da, pre ili kasnije, taj kapital bude "opran" kroz legalne tokove, zaključuje Mikaletos.
"Preciznije, organizovani kriminal je mogao da eksploatiše društvene veze između biznismena-političara i službi bezbednosti, i tako se infiltrira u srž državnog aparata. To se dešavalo i pre kraha Hladnog rata, ali se nastavlja i danas, uprkos naporima da se eliminiše organizovani kriminal", navodi se u izveštaju.
Ocenjeno je da su na KiM pomenute društvene veze posebno važne zbog klanovskog organizovanja društva, u kombinaciji sa anomalijama izazvanim ratom 1999. godine i sankcijama UN uvedenih SRJ.
SBM smatra da će EU pažljivo posmatrati kako se Crna Gora bori protiv organizovanog kriminala, navodeći da se ta tema često pominje u evropskoj štampi i izveštajima vlasti evropskih zemalja tokom ove godine. Isto se, kako se navodi, odnosi na proces liberalizacije viznog režima sa EU za države Zapadnog Balkana.
Mehanizam za praćenje kriminalne radnje
"Evropski Šengen sporazum je jasan. Generalno, postoji problem za celi Zapadni Balkan i biće potrebno mnogo napora da se okonča proces priključivanja zemalja regiona EU. Najveći doprinos koji Unija može dati rešavanju tog problema je sam čin pristupa", smatraju u SBM.
Prema autorima izveštaja, EU ima mehanizam da prati trendove kriminalnih radnji i da o tome izveštava lokalne vlasti koje zasad nemaju toliko podataka i adekvatnu tehničku opremljenost.
U teoriji, kako se dodaje, evropski blok može da učini mnogo toga.
"Teorija i praksa su dve različite stvari. Balkan je i dalje slaba tačka kada je u pitanju evropska strategija za borbu protiv organizovanog kriminala, ali to je i južna Italija a ta država je član Evropskog saveza od 1957. godine. Za rešavanje tih problema biće potrebno vreme i niko ne može da predvidi kada će to biti i konačno eliminisano", zaključuje se u izveštaju.
