Izvor: Glas javnosti, 08.Sep.2008, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kuća na doboš zbog pogrešnog parkiranja

Poznato je da zbog drastičnog pada vrednosti nekretnina i nemogućnosti otplate dugovanja, mnogi Amerikanci ostaju bez krova nad glavom, ali nije poznato da neko može izgubiti kuću zbog neplaćenog računa za nepropisno parkiranje. Petar Tubić, (62), iz Milvokija, davno je otplatio kuću, ali nije platio kaznu od 50 dolara još iz 2004. godine pa mu kuća, po svoj prilici ide na doboš. Dug je uvećavan, pa sada iznosi 2.694 dolara.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << />
vaj slučaj uzbudio je deo javnosti države Viskonsin, pa je dobio i zapažen medijski tretman. U tiražnom Milvoki džornalu, osvanuli su naslovi na kontakt stranici lista: „Neujednačena primena zakona“, „Neplaćena kazna od 50 dolara - izgubljena kuća vredna 245.000 dolara,“ „Ispit za zdrav razum“, zatim „Zanemareni prioriteti.“

Uz respekt suda i opštinskih birokrata, postavlja se pitanje da li je tretman ovog prekršaja, tretiran kao teško krivično delo? A neregistrovana kola parkirao je na svom posedu. U osvrtu jednog čitaoca pominju se neki veći prioriteti, recimo u školstvu, u gde poreznici izdvajaju preko milijardu dolara, zatim problem droge, bujanje kriminala, opadanje marljivosti. Jedan čitalac postavlja pitanje - da li je važnije otkriti neku kuću gde se distribuira droga od pronalaženja pogrešno parkiranog automobila na vlastitom „draj-veju.“

Namirivanje kazne

Putem telefonskog razgovora, hteo sam iz prve ruke da nešto čujem od Petra Tubića. Potvrdio je navode iz novina. Iz razgovoru saznao sam da će pokušati, preko advokata da spreči najavljenu javnu prodaju njegove kuće. Ako dođe do toga, sve će ići po njega nepovoljno. Po uobičajenoj proceduri, daje se javni oglas, u određeni dan i vreme okupe se kupci. Ko da više - toga je kuća. Ako bude samo jedan i ponudi, recimo, 4.000 dolara, ona će biti prodata. Namiriće se kazna i troškovi, a njemu, kako kaže, ostaje što pretekne od kuće koja je pre najavljene prodaje procenjena na 245.000!

Zajedničko za birokrate, bilo gde da se nalaze na zemljinom šaru je koncentracija na striktnu birokratsku vizuru. (Biro+krateo - vladam). Ona se najčešće definiše kao vladajući činovnički aparat unutar države. U pomenutim novinskim reagovanjima njihov postupak se svodi na rad činovnika formalista, zakerala, koji žrtvuju sudbinu čoveka radi ispunjenja zakonske klauzule. Petar je siromašak u Americi, ozbiljno bolestan i sve što ima - to je ta kuća. Ona je, kako kaže pod „fore-close“ - poništenja prava na oslobađanja od hipoteke.

Neobična je životna putanja ovog Krajišnika. Rođen je u logoru u Italiji 1946. godine, gde su se obreli mnogi sledbenici vojvode Momčila Đujića. Otac Đuro, iz okoline Bosanskog Petrovca, pripada prvom talasu naseljenika u Milvokiju, lepom gradu na obali Mičigena. Novi talas će uslediti devedesetih godina prošlog veka, nakon operacije „Oluja.“

Piscu ovih redaka bilo je poznato da, izuzimajući petak i subotu, kola ne mogu ostati na ulici od ponoći do šest ujutro, ali nije mi bilo poznato da neregistrovana kola ne mogu biti vani, nego samo u garaži. U tome je i greh Petrov. Nepoznavanje zakona ne može biti opravdanje za ovakav prekršaj.

Zbog toga je (marta 2004) dobio „tiket“ u iznosu od 50 dolara. Inače, kazne za saobraćajne prekršaje, ako se odmah ne plate, one se uvećavaju po nekoj ubrzanoj spirali, pa je od te godine do danas enormno uvećana tako da će država naplatiti svoj dug prodajom kuće.

Svaki cent

Posle četiri meseca 50 dolara su narasla na 150, kako kaže Petar i sada dostigla 2.694 dolara.

Pamtim jedan slučaj kada je moj prijatelj, slikar, nakon isplate zakupa prostora platio, „zaokružio“ iznos, izostavljajući nekih 90 centi. Stigao je račun za cente, on se šalio i nije plaćao. Svakog bogovetnog meseca uvećavao se iznos. Kad je stigao do 50 dolara, on je traženi iznos uplatio. Stigla je zahvalnica za uplaćenom dugu.

Kako je 50 dolara zagorčalo stare dane Petru?

„Ovo se desilo u vreme očeve sahrane. U toj gužvi oko sahrane i svega što je vezano za srpske običaje, jednostavno nisam primetio tiket, a kad sam ga primetio nisam uplatio, jer sam kola parkirao na svojoj imovini.“

I sta sad? Nemoze da nadje nigde tih 2700 dolara da izmiri dug? Evo ja cu da mu pozajmim :), a za uzvrat da me pozove da vidim taj Milvoki :)

Dodji bre u Srbiju dacu ti supu.

Nastavak na Glas javnosti...