Izvor: Glas javnosti, 13.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kneževina Silend za 750 miliona evra
Madridska posrednička agencija za prodaju nekretnina „Inmo-Naranha“ namerava da zainteresovanim kupcima za 750 miliona evra proda nezavisnu državu Silend, na par milja od Velike Britanije, koja je stvorena sredinom 60-ih godina prošlog veka na bazi morske platforme. Zbog rupa u međunarodnim zakonima, ta mikrotvorevina se može smatrati državom. U skladu s tim, može biti i kupljena. Španci su svojevremeno već pokušavali da stave Silend na berzu, ali sada su to pitanje rešili da >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << isteraju do kraja.
„Rat“ sa Londonom
Kneževina Silend se faktički pojavila 1966. godine kada je rezervni major britanske armije Roj Bejts krenuo da traži mesto za privatnu radio-stanicu. Predajnik se do tada nalazio u Nok-Džonu nedaleko od ušća Temze. Ali nije dobio licencu i pošta ga je tužila sudu. Tužba se otezala godinama, i radio ljubitelj je izgubio: njegov pokušaj da se pozove na to da se Nok-Džon nalazi van teritorijalnih voda Velike Britanije nije uspeo.
Preduzimljivi Britanac krenuo je da traži novu lokaciju i našao je u Severnom moru, na rastojanju od nekoliko milja od istočne obale Velike Britanije: bila je to napuštena morska vojna baza iz vremena Drugog svetskog rata „Rafs tauer“. I 1967. godine Roj je sa ženom Džoan i sinom Majklom iznajmio bazu. Posle konsultacija s pravnicima Britanac je proglasio „Rafs tauer“ suverenom državom, sebe proglasio princom, svoju ženu princezom, a bivša vazduhoplovna baza je postala Kneževina Silend. Na radio-stanicu monarh je prestao da misli. Zauvek. Opsesija osvajanja etra postala je, što se njega tiče, prošlost.
Spoznavši da je dobio novog suseda, London je na Silend poslao jedinice vojno-pomorskih snaga, sa zadatkom da evakuišu porodicu radio-fanatika. Ali čim je prvi britanski brod ušao u teritorijalne vode novog kneževstva, sa avio-baze su ispaljeni pucnji upozorenja. Smešno, ali do bitke nije došlo jer su se britanske vojne snage povukle. Zvanični London tužio je Roja Bejtsa sudu, ali je sud obio da razmatra zahtev na osnovu toga, zato što je konflikt između stanovnika Silenda i vojno-pomorskih snaga NJenog Veličanstva „bio van njenih teritorijalnih voda, što znači da ne potpada pod britansku pravnu nadležnost“. Na taj način, kraljevska porodica je faktički priznala nezavisnost Silenda.
Preduzimljiva porodica radio fanatika nije sedela skrštenih ruku: donela je ustav i u skladu s njim sve ostalo: zastavu, himnu, poštanske marke, sopstvenu valutu - silendski dolar, da se i ne govori o pasošu nove države.
Malena državica prebrodila u svojoj istoriji još jedan vojno-diplomatski konflikt. Ili puč. Godine 1978. premijer Silenda Aleksandar Gotfrid Afenbah, državljanin Nemačke, i grupa Holanđana u odsustvu kneza oteli su njegovog sina - naslednog princa Majkla - i zauzeli avio-bazu. Vrativši se sa pojačanjem, Roj Bejts je „zarobio otmičare“ i uzeo ih za taoce. London je odbio da se meša, uz objašnjenje da to pitanje nije u njegovoj nadležnosti. Posle dugih pregovora nemački i holandski diplomati su otišli u Silend i zamolili da se zarobljenici puste. Kraljevska porodica smatra da je to bilo drugo faktičko priznanje nezavisne države.
Dalji događaji su pokazali da je kneževina stekla sve odlike nezavisne države. Prosudite sami: 1. oktobra 1987. godine Velika Britanija je proširila svoje teritorijalne vode sa tri na 12 milja.
Argumeti za državu
Silend je, kao odgovor, objavio da je svoje teritorijalne vode proširio takođe na 12 milja, sem onog dela na kome se teritorijalne vode presecaju sa britanskim: u tom slučaju se teritorijalne vode, u skladu sa međunarodnim pravilima, dele na jednake delove. London na to uopšte nije reagovao, što je Silend shvatio kao argument u svoju korist.
JEDNO „ALI“
„Ali“ postoji i samo jedno: po međunarodnom pravu, država može postojati ukoliko je priznaju druge države. Još nijedna država nije uspostavila diplomatske odnose sa Silendom. UN, takođe, ćute. Još se ne oglašavaju. A boreći se za nezavisnost svoje „domovine“, knez je preko madridske agencije za nekretnine oglasio prodaju svoje države za 750 miliona evra. I to je moguće da se dogodi, kao i da se UN predomisli i da se na karti Evrope pojavi nova, 49. država.
Srbija moze da prizna Sealand, a uskoro, nadam se, i Skotsku, na veliko zadovoljstvo Brutanije.
Pogledaj vesti o: Nekretnine
