Izvor: Vostok.rs, 04.Maj.2016, 16:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad je Raspućin prvi put pogledao svog budućeg ubicu - ovaj je pao nazad na sofu
Kuernavaka je grad udaljen svega 80 kilometara od Meksiko Sitija, ali sa predivnim vazduhom, paprenim cenama nekretnina i prelepom kolonijalnom arhitekturom.
Nije zato čudo što upravo Kuernavaku meksička boemija bira za kupovinu vikendica, a mnogi tamo i žive, tim pre što zbog odličnog kvaliteta meksičkih autoputeva putovanje do prestonice traje u proseku sat i po, čak i radnim danima.
Upravo u Kuernavaki živi Viktor Manuel Kontreras, poznati meksički skulptor, duhovni „sin“ kneza Feliksa Jusupova i čuvar pravih blaga koja mu je u nasledstvo ostavio „otac“.
Kontreras je o svom životu, poznanstvu sa čovekom koji je ubio Grigorija Raspućina i o nekim malo poznatim okolnostima tog važnog istorijskog događaja za Rusiju razgovarao sa dopisnikom RIA Novosti Dmitrijem Znamenskim.
Poznanstvo sa Jusupovima
Viktor Kontreras je veoma pričljiv. Što je i razumljivo: proživeti takav život, poznavati takve ljude kakve je on poznavao - to je velika stvar.
Na primer, dokumenta za boravak u Francuskoj siromašnom meksičkom studentu bila su poslata po nalogu samog Šarla de Gola. Naravno, ne tek tako, već na molbu kneza Jusupova, koji je živeo u Parizu u emigraciji sve do svoje smrti 1967. godine.
U Parizu je u to vreme (početkom 60-tih godina) bilo veoma teško naći posao zbog velikog talasa repatrijanata iz Alžira. Upravo je Jusupov bio „zvezda vodilja“ mladom Meksikancu u Francuskoj.
Viktor Kontreras u svojoj kući u Kuernavaki
„S njim sam ušao u drugi svet, u Pariz kakav nisam poznavao. Feliks je veoma dobro poznavao i De Gola, i Čerčila, s kojim je često razgovarao telefonom. Tada je u Francuskoj bilo teško zaposliti se, a ja sam bio praktično još dete, ali su mi oni pomogli. Moji roditelji su me poslali da studiram, ali im je bilo teško da mi plaćaju život i troškove. Francusko državljanstvo dobio sam za sat vremena po nalogu De Gola“ - ističe Kontreras.
„To je bila prava porodica za mene (knez Feliks i njegova supruga Irina). Naše upoznavanje se dogodilo potpuno prirodno: Ksenija Sfiri je bila kneževa unuka, upoznali smo se u Parizu“ - priča Kontreras. Zato ga je Irina, saznavši za to, pozvala u goste.
„Oni nikada nisu videli Meksikanca, i bilo im je interesantno, to je bilo u nedelju, došao sam, video sam prelep par, Irina je bila veoma, veoma lepa, to je bilo pravo prijateljstvo, oni su me zvali „naš meksički sin koji nam je pao sa nebesa“ - kaže danas poznati skulptor.
Kontrerasovi radovi su izloženi u mnogim gradovima u Meksiku i inostranstvu, dobio je nekoliko nagrada na međunarodnim izložbama, između ostalog, u Parizu i Rimu. On je sada potpuno obezbeđen čovek, koji govori pet jezika i ima pet kuća u Kuernavaki, pri čemu kuća u kojoj živi više podseća na baštu koja se u tri kaskade spušta ka reci.
Raspućin nije otrovan pre ubistva
Veliki deo Kontrerasovih sećanja o Jusupovu vezan je za ubistvo Grigorija Raspućina 1916. godine. I to ne čudi - jer on je toliko godina živeo pored čoveka koji je neposredno učestvovao u tom događaju, a u svojoj kući u Kuernavaki drži ne samo lične kneževe stvari, već čak i lampu Tiffany, koja je visila u podrumu Jusupovljeve vile na Mojki one večeri i osvetljavala zaverenike u trenutku ubistva.
„Znam Jusupovljeve tajne, koje ni on, a ni ja nismo još ni sa kim podelili“ - ističe skulptor. I odmah je podelio tajnu. Magična snaga koju su pripisivali Raspućinu i koju je ovaj, nesumnjivo, imao, nije, kako se ispostavlja, imala nikakvog značaja u njegovom navodnom trovanju cijanidom pre ubistva.
Zapravo, doktor Stanislav Lazovert, koji je učestvovao u Raspućinovom ubistvu i koji je trebalo da otruje kolače, priznao je kasnije u pismu knezu da je umesto otrova stavio bezazleno sredstvo. „Voleo bih da mi oprostite, dao sam Hipokratovu zakletvu, i ne mogu nikoga ni da otrujem, ni da ubijem“ - napisao je Lazovert, izvinjavajući se Jusupovu. To pismo se nalazi u Kontrerasovoj arhivi.
Po skulptorovim rečima, jednom mu je knez rekao da sedne i ispričao mu je priču vezanu za Raspućinovo ubistvo. Jusupov je naglašavao da je bio vojnik i da je izvršavao naređenje vojne vrhuške ondašnje Ruske Imperije da se kazni „izdajnik Rusije“, koji je navodno odao Nemcima mnoge tajne. Upravo njemu i velikom knezu Dmitriju Pavloviču je bilo naloženo da se postaraju da Raspućin nestane.
Kad se suoče dve sile
Ali, knez je pre toga morao da zadobije starčevo poverenje.
Kontreras opisuje prvi susret Jusupova i Raspućina u Kremlju onako kako je čuo od svog „oca“, pri čemu ističe da je Knez veoma dobro zapamtio Raspućinove oči koje kao da prodiru unutar čoveka.
Ogrtač kneza Feliksa Jusupova
„O, Felikse, konačno da se sretnemo!“ - uzviknu je Raspućin videvši kneza. Jusupov je pokušao da ustane da pozdravi starca - ali je odmah pao na sofu. Zatim je rekao da je pao i osetio jezu, ali je uspeo da skupi snagu, ustao je i uputio uzvratni pogled starcu Raspućinu, nakon čega je ovaj isto pao u fotelju. Onda je starac ustao i izgovorio rečenicu: „Felikse, pa ti i ja bismo mogli da budemo vladari sveta…“
Po Kontrerasovom mišljenju, Feliks je imao unutrašnje snage čak i više nego Raspućin, iako ni ovaj nije imao malo natprirodnih sposobnosti. „Upravo tada je knez shvatio da mora da ubije Raspućina“ - ističe Kontreras.
Posle dužeg perioda druženja, knezu se učinilo da se zbližio sa starcem. Tada je rešio da mu ispriča o navodnoj zaveri protiv njega. „On je rekao - Grigorij, priprema se zavera da te ubiju, ne želim da te ubiju“ - priča Kontreras. Ta informacija nije ostavila naročiti utisak na Raspućina, ali je povećala stepen njegovog poverenja u Jusupova. „Felikse, nikada oni neće moći mene da ubiju, jer mene štiti Bog, ali, ako im to ipak uspe, krv će se proliti po celoj Rusiji, a carska porodica će biti uništena“ - navodi meksički skulptor proročke reči Raspućina.
Zatim se dogodila neočekivana i velom tajne pokrivena poseta Jusupova starcu u njegovoj kući, koja je umnogome predopredelila i sam plan ubistva. Vrata je knezu otvorila Raspućinova kćerka Marija. „Ona je isto imala magične, fosforescentne oči“ - priseća se Kontreras Jusupovljeve priče. Ona ga je primila i sprovela u salon, ne zatvorivši vrata do kraja, a u susednoj sobi su se nalazili Nemci s kojima je razgovarao Raspućin. Jusupov je video ko je tamo i shvatio je o čemu su pričali pošto je odlično znao nemački. Oni su, po Kontrerasovim rečima, pričali o tome kako smeniti ministra odbrane Rusije. „I Feliks je sve shvatio“ - naglašava skulptor.
„Ja ne želim nikog da ubijem i postanem ubica, ali sam pre svega vojnik, i uz to najbogatiji čovek u zemlji, gotovo sve pripada nama“ - navodi Kontreras razmišljanja Jusupova. I bio je u pravu - u svakom slučaju, ekspozicije u Ermitažu, pa i u moskovskim muzejima činila su umetnička dela koja su ranije pripadala Jusupovu.
Strast i krv na Mojki
Za pravljenje zamke za Raspućina bila je izabrana sigurna varijanta: s obzirom na strast starca prema damama, Jusupov mu je rekao da njegova supruga, Irina, koju Raspućin još nije poznavao, strasno želi da ga vidi i da maltene specijalno zbog toga dolazi iz Rima. Kao razlog za takvu žurbu naveo je bolest njihove kćerke. Poznato je da je Raspućin navodno prostim dodirom ruke isceljivao naslednika prestola, čime se i objašnjavala blagonaklonosti carice Aleksandre Fjodorovne prema njemu.
Po Raspućina je krenuo automobil sa Jusupovim i Lazovertom kao vozačem - ostali učesnici zavere su ga čekali na drugom spratu vile. Grigorij je krenuo na put bez čuvara, stigao je na Mojku i spustio se u podrum Jusupovljeve kuće. Pod svetlom lampe Jusupov je sa užasom posmatrao kako je Raspućin pojeo navodno otrovane kolače, popio nekoliko čaša vina s kalijum cijanidom - ali se posle toga nije dogodilo baš ništa, a zatim je morao da svira gitaru gostu na njegov zahtev.
Napetost je bila na vrhuncu kada je starac sam zahtevao „nastavak“ u vidu vožnje negde kako bi nastavili zabavu. Jusupov nije izdržao, izvadio je pištolj i, predloživši Raspućinu da se pomoli, počeo da puca.
Dvojna ikonica koju je oko vrata nosi Ivan Grozni
Videvši navodno beživotno telo, on ga je ostavio u podrumu i potrčao gore stepenicama. Tamo se sreo sa ostalima. Međutim, u tom trenutku je došla policija, koja je čula pucnje. „Ništa se nije dogodilo, imamo večeru, jedan moj gost je pucao u psa lutalicu“ - objasnio je domaćin.
Sišavši u podrum, knez je zatekao Raspućina živog u pokušaju da pobegne. „Živ je! Živ je!“ - povikao je Jusupov, i svi su potrčali za njim, iako je Raspućin „primio“ tri metka. Krenuo je na Jusupova, pokušavajući da ga zadavi. Veliki knez Dmitrij Pavlovič je, po sećanjima Jusupova, uzeo nešto teško i udario ga po glavi, a Jusupov mu je i četvrti put pucao u glavu, nakon čega su Raspućina stavili u vreću sa kamenjem, vezali i bacili u rupu u ledu na Nevi.
„Neposredno su ga ubili Feliks i Dmitrij, Feliks mu je pucao u glavu“ - tvrdi Kontreras, demantujući u poslednje vreme popularnu verziju o „overavajućem pucnju“ koji je navodno izveo agent strane službe.
Kroz dva dana Raspućinovo telo isplivalo je u Nevi bez odeće. Umro je od davljenja, a još uvek je misterija kako je uspeo da se izbavi iz vreće sa nekoliko metaka u telu.
Dugogodišnje ćutanje
„Zašto sve ovo nisam ispričao ranije?“ Kontreras se zamislio. „Pa, zato što je trebalo da dobijem signal“. I dobio ga je. Kontreras je 90-tih, kada je već bio poznati skulьptor, pozvan u boemski restoran u Meksiku. Upravo tamo mu je prišao čovek i rekao - „Viktore, imamo zajedničkog prijatelja, Feliksa Jusupova“. Meksikanac nije mogao čudom da se načudi, pošto je Jusupov umro 26 pre toga ( 1967. godine). Ispostavilo se da je svih tih godina čovek koji je prišao Kontrerasu - a to je bio ministar turizma Meksika - čuvao poruku za umetnika. Ispostavilo se da se on svojevremeno zainteresovao za knjige Jusupova o Raspućinu i napisao je knezu pismo. Ovaj mu je odgovorio i napisao da ako želi da sazna više o njihovom životu, treba da se poveže sa Viktorom Kontrerasom, zamolivši ga da mu prenese pozdrav. Međutim, ministru je smetalo da se ranije poveže sa njim to što je Viktor tada živeo u ne baš najboljem kraju Meksiko Sitija, a ministru je bilo ispod časti da se sastaje sa čovekom iz donjih slojeva društva.
Po Kontrerasovim rečima, on je u tom momentu zanemeo, setivši se kneževih reči neposredno pred smrt: „Ovo što ću sad da ti ispričam (o Raspućinu) ne smeš da pričaš nikome sve dok ti ja ne kažem kada“. Ispostavilo se da mu je taj signal dao 26 posle smrti i to preko potpuno nepoznatog čoveka. Međutim, i posle toga je dugo godina ćutao, je radio na knjizi i rešio je, konačno, da ispriča sve uoči njenog štampanja.
Knjiga „Tajna i istina“ i Jusupovljev muzej
Knjiga zaista postoji. Po Kontrerasovim rečima, ostalo je još da poradi na njoj par meseci, nakon čega je planirano njeno štampanje, i to u Rusiji. Knjiga se zove „Tajna i istina“ i posvećena je Jusupovu i Raspućinu.
„Moja knjiga bi trebalo da bude izdata u Rusiji i na ruskom, ona već ima 200 strana i sjajne ilustracije, posle Rusije bi trebalo da bude prevedena na druge jezike“ - ističe autor.
Osim knjige, Kontreras veoma želi da organizuje izložbu Jusupovljevih stvari, koje se nalaze kod njega, u Rusiji, ali to još uvek nije dogovoreno. „Mi smo veoma daleko, malo ko zna za nas, ali imamo šta da pokažemo“ - kae Kontreras.
Priča o tome kako je Jusupov došao do svojih porodičnih vrednosti, koji su poslati neposredno pred revoluciju preko engleske poštanske službe u dva vagona, zaslužuje poseban članak. Po rečima Meksikanca Kontrerasa, nekoliko godina posle revolucije ti vagoni su kružili Evropom u potrazi sa primaocem i, da to nije bila britanska pošta, sigurno bi se izgubili. Na trag vlasnika pošiljke poštu je naveo čuveni sudski proces Jusupova protiv američke filmske kompanije, o kojem je štampa mnogo pisala.
Svetiljka iz podruma u kojem je ubijen Raspućin
„Te stvari su mnogo pomogle knezu, tamo je bilo nekoliko slika za koje je knez dobio dva miliona dolara, istina, slike posle nisu vraćene, iako je novca za njihov povraćaj bilo“ - kaže Kontreras.
Po njegovim rečima, veći deo sredstava Jusupov je potrošio na pomoć Rusima u emigraciji. „Niko ne zna, a on je imao 12 centara za pomoć emigrantima i izbeglicama iz Rusije, on im je pomagao, na primer, prodajom zamka u Francuskoj radi toga“ - ističe Kontreras.
Na kraju je veliki deo stvari pripao Kontrerasu. „Zapravo, ja imam tajni muzej u Kuernavaki posvećen knezu“ - ističe on. I taj muzej zaista postoji. U starom zdanju iz XVI veka, u centru grada, nalaze se porodične relikvije ne samo Jusupovih, već i znatno vrednije stvari. Na primer, upravo tamo visi na zidu dvojna ikonica-privezak Ivana Groznog, a da li će je videti ruski poštovalac umetnosti, umnogome zavisi od Rusije. „Stručnjaci nisu dolazili kod nas, mi smo mnogo daleko, ali ja sam spremam da organizujem izložbu tih svari u njihovoj otadžbini“ - kaže Kontreras. Među ostalim stvarima su Jusupovljeve čizme, odeća za igru i čak kneževa košulja za spavanje.
Muzej je trenutno zatvoren za posetioce. „Bio je period kada je u Kuernavaki beležen veoma visok stepen nasilja, bilo je mnogo krađa, muzej će biti otvoren kada budem bio siguran u bezbednost“ - ističe Kontreras-čuvar.
Fakti
