Izvor: Politika, 02.Maj.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivanica raj nekretnina
Cena kuća kreće se od tridesetak hiljada evra, za one u najlošijem stanju, pa do tri stotine hiljada evra, koliko se traži za građevine sa dobrom pozicijom i potpuno uređene
Trebinje – Naselje Ivanica, na magistralnom putu Trebinje – Dubrovnik, uz samu granicu Bosne i Hercegovine i Hrvatske, u poslednjih nekoliko godina postalo je jedna od najatraktivnijih lokacija za kupovinu i prodaju nekretnina u ovom delu BiH. U naselju koje je, usled ratnih dejstava, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pre samo nekoliko godina bilo skup ruševina, svakodnevno niču nove atraktivne kuće i vikendice, a stare se obnavljaju.
Gotovo da nema agencije za prodaju nekretnina u regionu koja u ponudi nema kuće ili zemljišta na Ivanici. Kvadratni metar zemljišta s pogledom na pet kilometara udaljeno more prodaje se po ceni od sto evra, a placevi sa lošijom pozicijom su upola jeftiniji. Cena kuća kreće se od tridesetak hiljada evra, koliko koštaju one u najlošijem stanju, pa do tri stotine hiljada evra, koliko se traži za građevine sa dobrom pozicijom i potpuno uređene. Nekretnine kupuju državljani BiH, ali i susedne Hrvatske i stranci koji žele da iskoriste blizinu mora s jedne i znatno povoljnije uslove u odnosu na hrvatsku i crnogorsku obalu, s druge strane.
Početkom devedesetih godina prošlog veka na Ivanici je bilo oko tri stotine meštana. Naselje je teritorijalno pripadalo opštini Trebinje. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. Ivanica je pripala Federaciji BiH i novoformiranoj opštini Ravno. (Pre rata Ravno je bilo selo u trebinjskoj opštini). Tako se desilo da Ivanica, praktično, nema ni asfaltni put koji bi je povezivao sa sedištem opštine koje je udaljeno pedesetak kilometara, pa su, iako administrativno u drugom entitetu i opštini, meštani Ivanice i dalje uglavnom upućeni na Trebinje kada je reč o snabdevanju, zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju.
Do sada je obnovljeno stotinak kuća, što je trećina ranijeg broja, i otprilike toliko ljudi stalno živi ovde. Strukturu stanovništva teško je proceniti jer ih veliki broj samo povremeno boravi na Ivanici, ali je većinski deo meštana srpske nacionalnosti. Obnovljena je i škola koju pohađa petoro učenika od prvog do četvrtog razreda koji uče po nastavnom planu Republike Srpske. Učitelj dolazi iz Trebinja. Za starije učenike organizovan je prevoz do dvadeset kilometara udaljenog Trebinja gde pohađaju nastavu.
Na Ivanici su pre rata neka preduzeća i trgovačke kuće imali svoja predstavništva, koristeći povoljnu poziciju (do Dubrovnika je svega osam kilometara) i povoljnije poreske uslove u BiH. Nekadašnje hale sarajevskog „Šipada”, „Srbijanke” iz Valjeva i nekih građevinskih firmi takođe su uništene u ratu, a bolja sudbina nije zadesila ni sama preduzeća pa su te nekretnine sada uglavnom prodate privatnim licima. Tako danas na Ivanici rade samo dve prehrambene prodavnice i dve kafane.
Iako su meštani Ivanice na veliko interesovanje za njihovo naselje u početku gledali sa skepsom, stotinak novih krovova i belina obnovljenih fasada daju sasvim drugačiju sliku od one od pre desetak godina. Mnogi Srbi sa Ivanice su neposredno nakon rata, dok su ratna sećanja još bila sveža, u bescenje prodali imovinu kako bi osigurali osnovne egzistencijalne potrebe. Oni koji su bili strpljiviji sada su u mnogo povoljnijem položaju. Interesovanje, a i cene, stalno rastu.
Ispostavilo se, naime, da je pogled na more važniji i od – pitke vode. Naime, Ivanica ni danas nema vodovod, a meštani se snabdevaju kišnicom iz „čatrnja”. Leti, kad nema kiša, voda se cisternama dovozi iz Trebinja, pa i ona za bazene pred pojedinim novim vilama na Ivanici.
Sanja Pešut
[objavljeno: 29/04/2008]
.jpg)
