Izvor: Politika, 28.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Internetom do podataka o imovini
Do 2010. svaka opština u Srbiji dobiće katastar nepokretnosti, što će omogućiti vlasnicima da brzo i lako dođu do posedovnog lista
Već krajem septembra građani Srbije preko Interneta moći će da pretražuju bazu podataka katastra nepokretnosti, saznaju ko su vlasnici ili korisnici nekretnina, kao i to da li je imovina za koju se raspituju pod sudskim sporom, hipotekom ili na bilo koji drugi način opterećena, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže direktor Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) Nenad Tesla.
Uvid u detalje jedinstvenog katastra nepokretnosti – informacije o katastarskim parcelama, zgradama, stanovima i pomoćnim objektima kao posebnim delovima zgrade i drugim građevinskim objektima, o njihovom položaju i obliku, površini, načinu korišćenja, bonitetu, katastarskoj klasi – biće moguć na sajtu naredne godine,.
– Novi informacioni sistem i izrada softverske aplikacije i finansirani su kreditom Svetske banke. Njegova primena će doprineti da RGZ odgovori sve većem broju zahteva građana, pružajući veliki broj geoprostornih podataka na brz i efikasan način. Tako ćemo postati javni servis, kao sastavni deo e-uprave Republike Srbije – objašnjava Tesla.
U centralni registar, koji je objedinio zemljišne knjige i katastar nepokretnosti, do sada je uknjiženo oko 78,3 odsto teritorije Srbije, dok je na mapi Beograda rezultat nešto slabiji.
Ustrojene su uglavnom manje katastarske opštine – Stari grad, Rakovica, Vračar, Savski venac, Sremčica, Beli Potok, Kneževac i Pinosava, dok je u Novom Beogradu uknjiženo 95 odsto teritorije.
Formiranje centralne baze podataka u glavnom gradu ide znatno teže zbog tradicije vođenja dvojnih evidencija nepokretnosti: katastar zemljišta (u Republičkom geodetskom zavodu) i zemljišne knjige (u opštinskim sudovima). Dvojne evidencije su u upotrebi i u Vojvodini i Beogradu, dok je u ostalim regionima Srbije katastar zemljišta ostao jedina evidencija parcela.
Na teritorijama gde postoji samo katastar zemljišta bilo je jednostavno prebaciti evidenciju u katastar nepokretnosti, dok je „slaganje” dve evidencije, kao što je to slučaj u Beogradu, mukotrpan posao.
Plan je, kaže direktor Republičkog geodetskog zavoda, da svaka opština u Srbiji do 2010. godine dobije katastar nepokretnosti, što će omogućiti vlasnicima da brzo i lako dođu do posedovnog lista.
Komplikovana procedura možda je bila jedan od razloga zbog kojeg su se vlasnici teško odlučivali da uknjiže svoju imovinu, a to znači da nisu mogli ni da raspolažu njome.
Od spajanja zemljišnih knjiga i katastra nepokretnosti u jedinstven centralni registar najviše koristi imaće poljoprivrednici. Moći će, recimo, da stavljaju zemlju pod hipoteku. Oni više neće biti u dilemi da li se vlasništvo o nepokretnosti nalazi u evidenciji zemljišnih knjiga po opštinskim sudovima ili u evidenciji kod RGZ.
Novi zakon o državnom promeru i katastru nepokretnosti trebalo bi upravo da ubrza proces uknjižbe. On bi trebalo da omogući da se nepokretnosti, koje nisu sporne, automatski knjiže bez javnog uvida i dodatnih procedura.
– Time će fizička i pravna lica imati mogućnost da na brz i jednostavan način upišu svoje nepokretnosti u katastar, što je značajno naročito u opštinama u kojima je razvojem tržišta nekretnina povećan broj zahteva za upis hipoteke zbog obezbeđenja kredita. Nova zakonska rešenja imaće efekta u rešavanju problema kao što su smanjenje vremena potrebnog za rešavanje zahteva, smanjenje gužvi u pisarnicama službi i lakši pristup podacima katastra nepokretnosti – istakao je Tesla.
-----------------------------------------------------------
Mukotrpan posao
Vlasnik legalizovane kuće na Zvezdari koji želi da je uknjiži mora da prođe skupu i komplikovanu proceduru. U toj opštini još nema jedinstvenog katastra nepokretnosti. Postoji dvojna evidencija: u katastru u Ulici 27. marta 43-45 se evidentiraju prvenstveno tehnički, grafički, podaci, a u zemljišnim knjigamau Drugom opštinskom sudu vodi se evidencija o pravima nad nepokretnostima.
Da bi uknjižio kuću, vlasnik mora da angažuje ovlašćenu geodetsku organizaciju da snimi novonastalo stanje.
Zatim se na osnovu tog geodetskog snimka pokreće postupak u Republičkom geodetskom zavodu – Službi za katastar nepokretnosti Beograd, kako bi se legalizovano stanje unelo u evidenciju katastra, o čemu katastar po sprovedenom postupku donosi rešenje. Po pravosnažnosti tog rešenja, katastar izrađuje takozvani prijavni list i dostavlja ga Drugom opštinskom sudu – zemljišnoknjižnom odeljenju, kao osnov za evidentiranje objekta u zemljišnoj knjizi. Istovremeno treba podneti zahtev za uknjižbu navedenom zemljišnoknjižnom odeljenju. Postupak uknjižbe se završava dobijanjem takozvanog rešenja od Drugog opštinskog suda.Zakonom propisani rok za ovakav postupak je dva meseca, ali to obično potraje duže.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 29/08/2008]
