Izvor: B92, 25.Avg.2009, 17:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HR: Imovina srpskih firmi 700 mil.€
Beograd -- Sudbina imovine firmi iz Srbije koja je ostala u Hrvatskoj i dalje je neizvesna, a vrednost nekretnina procenjuje se između 700 i 800 miliona evra.
Dečje odmaralište grada Beograda u Jelsi na Hvaru (foto: Novosti)
Do potpisivanja bilateralnog sporazuma Beograda i Zagreba o rešavanju pitanja "zaostale imovine" ne dolazi jer hrvatske vlasti otežu, pišu Novosti i navode da ni naši državni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << organi još nemaju preciznu dokumentaciju o imovini srpskih preduzeća u Hrvatskoj.
„Budućim sporazumom treba da se odredi način sprovođenja ugovora o sukcesiji, kojim se svim vlasnicima imovine 31. decembra 1990. jamči povratak vlasništva. Ako, međutim, imovinu nije moguće vratiti, kao što je slučaj sa prodatim nekretninama, vlasnici imaju pravo na naknadu u skladu sa normama građanskog i međunarodnog prava”, kažu u Direkciji za imovinu Republike Srbije.
Bilateralnim ugovorom trebalo bi da se reguliše visina, proračun, dinamika, vrsta i oblici isplate. Najviše imovine potražuje Naftna industrija Srbije, koja računa da u Hrvatskoj ima 30 benzinskih pumpi, odmarališta i udeo u Jadranskom naftovodu (JANAF). NIS poseduje i odmarališta u Rovinju, Makarskoj, Hvaru i Braču, skladišta, poslovni prostor... Veći deo imovine NIS je rasprodat, a benzinskim pumpama upravlja INA.
Odbijaju upis Štroku
"Jadranski luksuzni hoteli”, hrvatskog biznismena Gorana Štroka, kupili su od "Dečijeg odmarališta Beograd”, odnosno Direkcije za imovinu Republike Srbije, dve zgrade i 26 bungalova na ostrvu Jakljanu za šest miliona evra. Hrvatske vlasti, međutim, odbijaju da ga upišu kao novog vlasnika. Iz Hrvatskog fonda za privatizaciju su Štroku poručili da je prodaja na Jakljanu nelegalna i da je hrvatska država i dalje vlasnik beogradskog odmarališta.
Stanje na terenu u Hrvatskoj ne odgovara izjavama i ponašanju državnih zvaničnika. Hrvatski fond za privatizaciju, koji upravlja srpskom imovinom, uprkos potpisanom Sporazumu o sukcesiji, i dalje istrajava na tvrdnji da će samo neprodata srpska imovina biti predmet sukcesije, iako je jasno određeno da se stanje mora vratiti na ono iz 1990.
Hrvatski fond za privatizaciju tvrdi da je popisao 319 objekata na koja polažu pravo firme iz Srbije. Od njih je 158 prodato, 30 dodeljeno na korišćenje, za 40 zgrada se vode sporovi, dok je 91 objekat slobodan.
Direkcija za imovinu Republike Srbije, nezvanično, tvrdi da je ova brojka mala i da srpske firme imaju barem 100 objekata više. Većina srpskih zgrada, uglavnom odmarališta, prodata je početkom devedesetih godina za male iznose. Hrvatska je upisala vlasništvo nad njima.
