Izvor: Press, 08.Avg.2010, 23:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Građani ne mogu da vraćaju kredite: Ostaju na ulici zbog pada dinara

Ljudi više ne mogu da plaćaju rate koje su drastično povećane, pa se odlučuju da prodaju stanove pre nego što banke aktiviraju hipoteke i ponude njihove nekretnine na licitaciji
Sve više građana Srbije prodaje stanove kupljene na kredit, jer nije u mogućnosti da otplaćuje rate. U agencijama koje se bave prodajom nekretnina Pressu je potvrđeno da je u poslednje vreme naglo porastao broj ovakvih stanova u ponudi.
Pritisnuti >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << drastičnim padom vrednosti dinara, smanjenim platama i otpuštanjima, ljudi koji su pre dve ili tri godine uzimali kredite kako bi rešavali stambeno pitanje sada su prinuđeni da se odreknu krova nad glavom i kupe manji stan ili pređu u podstanare. Većina kada se nađe u nedaćama, kako su nam rekli u agencijama, u početku pokušava nekako da se snađe i premosti krizni period, ali kada vidi da joj to ne polazi za rukom, žuri da proda stan i što pre otplati kredit dok to umesto nje ne uradi banka. Problem je, međutim, što na tržištu nekretnina ponuda i dalje nadmašuje tražnju, pa nije lako postići željenu cenu.

- Tačno je, u poslednja dva meseca broj stanova na tržištu koji su pod kreditom, a često i hipotekom, drastično je porastao. Ljudi očigledno nisu više u stanju da otplaćuju kredite, pa se odlučuju da prodaju stanove - kaže za Press Kaća Lazarević, vlasnik beogradske Agencije za promet nekretnina „Alka".
Rata raste, plata pada
Zbog velike razlike u vrednosti evra danas i pre dve, tri ili četiri godine, mesečne rate koje otplaćuju klijenti banaka daleko su veće, gledano u dinarima. I to ne samo kod kredita vezanih za evro, već i onih vezanih za švajcarski franak.
Tako je danas evro skuplji nego 2007. godine za oko 25 dinara, odnosno više od 30 odsto. A plate ni izdaleka nisu rasle u tom procentu. Mesečna rata stambenog kredita od oko 50.000 evra, porasla je u tom periodu za gotovo 8.000 dinara.
Sagovornik Pressa Dragan Stevanović iz Beograda navodi da je kredit za stan uzeo 2007. godine kada je vrednost evra bila 79,65 dinara.
- Računao sam da evro neće drastično skakati, a pošto sam imao platu od oko 60.000 dinara, sračunao sam da mi rata od 300 evra, odnosno nešto manje od 24.000 dinara nije preveliko opterećenje. Međutim, u međuvremenu se sve promenilo. Evro vredi 106 dinara, moja rata je gotovo 32.000 dinara, a plata je malo-pomalo pala na ispod 50.000. dinara. A moj kredit traje još 28 godina. Zato sam prodao stan i vratio se kod roditelja - jada se Dragan.

Kaća Lazarević objašnjava da se cena stanova koji su pod kreditom ne razlikuje od ostalih na tržištu, mada se moraju isplatiti u celosti.
- Cena stanova koji su pod kreditom je tržišna, ali kupac ne može da ih uzme po američkom sistemu, odnosno da isplati vlasnika za deo koji je on otplatio i da preuzme njegov kredit, već mora da ga plati odjednom - objašnjava Lazarevićeva i dodaje da se novac za neotplaćeni deo kredita prosleđuje banci, a ostatak ide prodavcu stana.
Cena niža do 25 odsto
Dešava se, naravno, i da klijent ne uspe da preduhitri banku, koja posle nekoliko neisplaćenih rata, ako je stan pod hipotekom, pokreće postupak prinudne prodaje.
- Tada se dešava da cena padne i za 25 odsto ispod tržišne. Jer, banci je bitno samo da naplati svoje ulaganje, a hoće li klijentu ostati nešto novca i koliko, nije ih briga - navodi Kaća Lazarević.
Problem sa otplatom stambenih kredita postoji od kada su oni uvedeni, ali je u poslednje vreme prvi put poprimio masovne razmere.
- Od kada su se pojavili stambeni krediti kod nas 2006. godine, dešavalo se da ih prodaju oni koji su uzeli kredit. Ipak, pošto se životni standard građana drastično pogoršao, broj onih koji nisu u stanju da otplaćuju kredit naglo je porastao - iznosi predsednik Udruženja posrednika za promet nekretnina i vlasnik agencije „Evropa ekskluziv" Tomislav Sekulić.

Nastavak na Press...