Izvor: Radio 021, 21.Jan.2018, 18:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doživotno izdržavanje u zamenu za stan česta praksa u Srbiji
Pojedini građani Srbije krov nad glavom stiču nasledstvom, kupovinom nekretnine na kredit, međutim veliki broj nema šta da nasledi, a nema ni novca za kupovinu, pa se odlučuje za doživotno izdržavanje nekog starijeg rođaka, prijatelja ili komšije, sa željom da im omogući mirnu i bezbrižnu starost, i zauzvrat dobije stan ili kuću.
Zakon o nasleđivanju Republike Srbije, ovakav vid sticanja imovine je jasno >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << definisao.
"Ugovor o doživotnom izdržavanju, po svojoj zakonskoj definiciji predstavlja dokument kojim se jedno lice, primalac izdržavanja, obavezuje da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina određenih stvari ili nekih prava. Davalac izdržavanja se obavezuje, da će primaoca izdržavanja izdržavati do smrti, odnosno da će se brinuti o njemu do kraja njegovog života, te da će ga nakon smrti sahraniti, u skladu sa njegovim željama", navodi za "Novosti" advokat Boris Košćal.
Zakon pod "izdržavanjem" podrazumeva, obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, kao i odgovarajuće nege u bolesti i starosti. Ako je ugovorom definisano, tu se računaju troškovi lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe. Ovakav vid sticanja nepokretne imovine veoma je pouzdan i najteže ga je oboriti na sudu. Odredbe ugovora, vezane za davanje izdržavanja, stupaju na snagu istog trenutka kada se ugovor potpiše - inter vivos.
"Ugovor o izdržavanju je dvostrano obavezan i veoma je čest slučaj, da primalac i davalac izdržavanja žive zajedno, zarad ispunjenja dogovorenih obaveza, do primaočeve smrti", objašnjava Košćal.
Ovaj beogradski advokat objašnjava, ukoliko se desi, a nije redak slučaj, da davalac izdržavanja umre pre primaoca, potomci davaoca izdržavanja su u obavezi da preuzmu ugovornu obavezu i nastave brigu o primaocu. U slučaju da oni to odbiju, ugovor se smatra raskinutim i njima ne sleduje nikakva naknada. Takođe, ovakvom vrstom ugovora izuzima se pravo nasleđivanja koje bi po zakonu imali bliski srodnici, supružnici i ostali.
U srpskom pravosuđu beleži se veliki broj sporova u vezi sa ovakvim ugovorima. Obično ga pokreću zakonski naslednici primaoca izdržavanja.
"Deca ili bliski rođaci smatraju da su obmanuti i prevareni činjenicom da neće naslediti ništa, pa pribegavaju tužbama zarad poništenja ugovora, kako po osnovu neispunjenja obaveza davaoca, tako i zbog prevare, zablude, nesposobnosti primaoca da rasuđuje", objašnjava sagovornik "Novosti".
Biološki naslednici imaju rok od tri godine od smrti ostavioca ili jedne godine od trenutka saznanja za ugovor o doživotnom izdržavanju da zahtevaju poništaj ugovora na osnovu nedostatka aleatornosti. Sud može, na zahtev naslednika, poništiti ugovor ukoliko on nije za davaoca izdržavanja predstavljao nikakvu neizvesnost. Ovu neizvesnost sud ceni u svakom konkretnom slučaju uzimajući u obzir i druge okolnosti, tako da saznanje davaoca izdržavanja o skoroj smrti primaoca izdržavanja ne mora uvek značiti da je ugovor nezakonit ili nemoralan pravni posao.
U poslednje vreme neki preduzetnici od doživotnog održavanja prave biznis. Imaju na svom platnom spisku medicinsko osoblje, domaćice, domare koji obilaze starija lica u Beogradu. Plaćaju im račune i hranu, a zauzvrat, dobijaju imovinu posle njihov smrti.
Praksa u sudovima je pokazala da se u Srbiji godišnje zaključi oko 3.000 ugovora o doživotnom izdržavanju, a 300 ih se raskine.
Autor: Novosti
