Izvor: Danas, 17.Nov.2015, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dipos samoupravlja i čuva dividendu
Nisam očekivao da moj tekst o Diposu pokrene samoupravljanje, te da mi na njega odgovore složno baš svi zaposleni u njemu. Diposovo jedino ovlašćeno lice direktor, može samo da "nakrivi kapu" u tako složnom kolektivu koji rentira državne nekretnine. A ja u svom slobodnom vremenu neću prestati da podsećam na nedovoljnu brigu o velikoj imovini zadužene države, kao što sam to uradio u pogledu državne imovine kojom upravlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Dipos. A ta državna imovina je nastala novcima poreskih obveznika, pa je javni interes i kako se ona najbolje iznajmljuje.
U odgovoru pod naslovom "Poslujemo po zakonu" brojni potpisnici mi zameraju da zaposlenima pobuđujem ugroženost i stvaram utisak u javnosti, da preko Diposa "Republika Srbija i njena Vlada sistemski krše propise". A ja u zaposlene nisam dirao i cenim da većina dobro radi. Ako i nestane Diposa, zaposleni će negde nastaviti to da rade. Državne nekretnine treba iznajmljivati i od njih prihodovati. Ali se to mora bolje raditi.
Pisac odgovora da se trpi od "dobro isplanirane kampanje" medija, da država "nije u stanju i nije sposobna da pravilno raspolaže i gazduje svojom imovinom", pa se tom kampanjom priprema javnost, da državnu imovinu treba prodati i tako "ugroziti suverenitet" države. A suverenitet valjda već trpi od prezaduženosti države, pa je srećom i sve više onih koji podržavaju bolje postupanje i sa javnom imovinom i sa dugovanjima. Pomenuo sam ja i zakon, koji pokušava da pod posebnim uslovima proda zakupcima i vile kojima upravlja Dipos, a o tome od Diposa ni reči.
Pisac odgovora uporno neće da razume, da državna imovina sa kojom upravlja Dipos, mora da donese državi više prinosa. Da bi se to postiglo, Vlada treba da poverava zakupljivanje imovine samo onome ko joj najviše doprinese. Čudno je opravdanje da Dipos ne plati državi dividendu, a ima rezervi i neraspoređene dobiti 608 miliona dinara i 518 miliona dinara nisko ukamaćene gotovine kod banaka. Hoće da Dipos rentira 8,1 milijardu dinara vrednu državnu imovinu i da u 2014. godini državi ne da ništa od zakupnine, "pravdajući" se da Dipos redovno plaća sve poreze i doprinose. Dipos hoće da samoupravlja i određuje šta će državi dati.
Da su samo za tih 8,1 milijardu dinara prodate nekretnine, budžet bi prihodovao 121 miliona poreza na imovinu. Da su te nekretnine ostale u bilansu Diposa, kao što je bio slučaj do neke godine, kad su nekad i nekim tajnim zaključkom Vlade, kojeg Dipos ni sad ne otkriva, sa Diposa prenete nekretnine na Republičku direkciju za imovinu, Dipos bi kao vlasnik plaćatio bar 32 miliona dinara poreza na imovinu. Doznajemo da je tada zaključen i neki ugovor, čiji sadržaj Dipos ne otkriva. Ovako on državnu imovinu rentira kako hoće, sa njom "upravlja" pomenuta direkcija, a država kao vlasnik ima premalo koristi.
Zameraju u Diposu meni i neke "netačne" činjenice. A činjenica je da u izveštajima Diposa piše da su zarade, naknade i ostali lični prihodi bili 105 miliona dinara, što podeljeno sa 48 zaposlenih, daje tačno navedenih 182.292 dinara mesečno po zaposlenom. Podatka o neto zaradama nema, pa mi se podmeće da sam te iznose ja proglasio prosečnim zaradama. Umesto da prosto obznane kolike su im stvarno mesečne neto zarade. Spori se neosnovano da su finansijski izveštaji javni dokumenti i poriče da sam letos od direktora Diposa dobio pismeno odbijanje uvida u te izveštaje za prošlu godinu. Sad dostupni izveštaji su naravno već "buđavi", jer ne znamo šta se zbilo u skoro već istekloj celoj ovoj godini, ali sam za to zamerio lošim poslednjim propisima o izveštavanju.
Dipos mrzi transparentnost, pa i dalje ne znamo zašto je u 2014. poslovni prihod bio 624 miliona dinara, manji od onog u prethodnoj godini, pa i manji od 712 miliona dinara, koliko u izveštajima piše da je bio otpis potraživanja. Dakle nije istina da "nijedno potraživanje Diposa nije otpisano", ako ne laže Diposov dokument. Od javnog je interesa doznati obim nekretnina, procenat izdatog prostora, cene, postupak i tarifiranje zakupa i slične poslovne informacije Diposa. Naročito dok Državna revizorska institucija ne počne proveru i svrsishodnosti odluka oko državne imovine.
Samo Dipos ne razume da je kao akcionarsko društvo bio javniji od sadašnjeg društva sa ograničenom odgovornošću, kojim upravlja samo direktor. Jedinim izmenama osnivačkog akta Diposa koju je donela ovlašćena Vlada, objavljenim u "Službenom glasniku" broj 11 iz 2009. godine, predviđen je upravni odbor, interni revizor i drugi organi Diposa ad. Sad se na sajtu registra može pročitati i odluka o osnivanju Diposa doneta na njegovoj skupštini 23. 02. 2012. godine, bez pozivanja na odluku Vlade o tome. Sad je obznanjena i odluka Skupštine o izmenama osnivačkog akta Diposa od 27. 02. 2015. godine, takođe bez pozivanja na odluku nadležne Vlade. Kako Vlada u Diposu odlučuje, ko iz Vlade prestavlja državu u skupštini i zašto mu se za to plaća naknada, javnost takođe zaslužuje da zna.
Umesto da doznamo nešto o poslovanju Diposa dok ga još nije kupila Vlada, čitamo samo da su mu poslovni rezultati od kad mu je osnivač Vlada "višestruko uvećani" i da je od tada vrednost nekretnina uvećana za 2,7 milijarde dinara. Nije se valjda ni moglo pogoršati poslovanje, od kad mu Vlada dala na zakupljivanje osam milijardi dinara vrednosti nekretnina, a vrednost nekretnina se više ne vodi u njegovim knjigama.
Hvali se Dipos i da širi poslovanje na održavanje i čišćenje nekretnina, a od ministarstva traže da održavaju i imovinu države u inostranstvu, pa šta za državu od novaca već pretekne, ako se i ona ne probudi i više pobrine o svojoj imovini, a Dipos je jedna od stavki te imovine.
*Autor je konsultant za strana ulaganja i viši naučni suradnik
