Izvor: Blic, 18.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset kupaca na jedan stan
Cene kvadratnog metra stana, poslovnog prostora ili zemljišta počeće da padaju tek kad neki strani investitor krena da odjendom zida pola miliona kvadrata. Tada će se odnos ponude, koja je sada deset puta manja od potražnje, izjednačiti, a cene postati realne - rekla je juče Grozda Savković Malinović, članica Upravnog odbora Udruženja posrednika u prometu nekretninama.
- Takvih investitora ima, bilo ih je i ranije. Mada su za njih profiti u Beogradu primamljivi, ipak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se ne odlučuju da uđu u posao, jer im je mnogo da čekaju dve do tri godine na završetak planova detaljne regulacije i dobijanja dozvola za grdanju - naglasila je Slavković-Malinović, na konferenciji za štampu povodom prve godišnjice od osnivanja Udruženja.
U Beograd se, prema poslednjim statistikama, svake godine doseli oko 50.000 stanovnika. Umesto da niču nove Kaluđerice, Plavi horizonti, Grmovci, Busije i druga nelegalna naselja bez plana, potrebno je da urbanisti što pre završe planove detaljne regulacije za celo područje Beograda.
Zakon o planiranju i izgradnji iz 2003. godine zahtevao je da se, u celoj Srbiji, u roku od 18 meseci, završe svi planovi detaljne regulacije, a da se postojeći, u roku od šest meseci preispitaju.
Međutim, posle propisanog roka, posao nije završen.
- Beograd je u roku preispitao svoje postojeće planove. U gradu postoji oko 500 važećih planova detaljne regulacije, a u izradi je novih 60. Grad je pokriven sa oko 70 odsto planovima detaljne regulacije - kažu u Urbanističkom zavodu grada Beograda.
Procedure izrade plana traju od dva meseca do godinu dana, a taj vremenski perid predstavlja samo trećinu ukupnog vremena potrebnog da se detaljni plan reguilacije donese. Preostalih 70 odsto vremena prođe u proceduri usvajanja. Ipak, ako se ima u vidu da je 2003. godine usvojeno 18 planova detaljne regulacije, sledeće godine 17, a ove su u izradi 60, stvari se ipak pokreću.
Sve to međutim, izgleda da za investitore nije dovoljno i da je veoma sporo.
- Postoje brojni strani investicioni fondovi, austrijski, engleski, ruski, pa i američki, koji bi hteli da mnogo grade u Beogradu.
Jedan američki investicioni fond hteo je da na obodima Beograda napravi naselje sa mnogo zgrada, školom, obdaništem i zdravstvenom stanicom, ali je odustao jer nema planova detaljne regulacije - rekla je Savković-Malinović.
Nedostatak planova detaljne regulacije samo je jedan od elemenata koji utiču na tržište nekretnina u Beogradu. Ono je dodatno nesređeno činjenicom da u zemlji ne postoji zakon o prometu nekretnina, da zemljište nije privatizovano, i da nije sprovedena istorijska pravda nad onima kojima je imovina na silu oduzeta posle Drugog svetskog rata.
Licence za svakog
Udruženje posrednika u prometu nektretnina, zajedno sa kolegama iz Poslovnog udruženja Krov, završavaju nacrt zakona o nekretninama koji će na jesen biti predložen nadležnom ministarstvu. U nacrtu se, između ostalog, predlaže da firme koje se bave posredovanjem moraju da imaju licencu. Poslednici žele da se na taj način oslobode nelojalne konkurencije koja im ne samo otima posao nego ruši ugled profesije.
