Izvor: Politika, 02.Okt.2010, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset hektara boje „Duge”
Fabrika boja i lakova se iseljava iz Beograda, a kupac nepokretnosti na atraktivnoj lokaciji nadomak Luke Beograd je bivši ambasador Slovenije u Srbiji Borut Šuklje
Slovenačka kompanija „Proprija” čiji je predstavnik bivši ambasador te zemlje u Srbiji Borut Šuklje, vlasnik je fabričkih nekretnina nekada slavne kompanije „Duga” i korisnik zemljišta na 10,1 hektara jedne od najskupljih lokacija u Beogradu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Fabričke nekretnine su kupljene za 17,63 miliona evra, a zemljište nadomak Luke Beograd vredi između 100 i 150 miliona. Radnici industrije boja i lakova, koju je pre pet godina kupio slovenački „Helios”, uzeli su početkom ove godine otpremnine i otišli, a pogoni se sa Vilinih voda sele u „Heliosovu” ekspozituru „Zvezda” u Gornjem Milanovcu.
Ovo je epilog sudbine industrije boja i lakova na koju ukazuju nezadovoljni bivši radnici, mahom mali akcionari „Duge”. Poslednjih godina tretirana kao potencijalna ekološka bomba, ona bi mogla da preraste u eksplozivnu tranzicionu priču.
Sagovornici „Politike” tvrde da je agonija fabrike započela 1991. godine, procesom privatizacije, vlasničkom transformacijom i primenom Zakona o društvenom kapitalu. Vremenom se udeo društvenog kapitala smanjivao putem konverzije po osnovu dospelih robno-novčanih kredita dobijenih od of-šor firmi sa Kipra, Devičanskih ostrva i Beča, da bi sa 81,3 odsto – koliko je iznosio 1999. godine, uoči prijateljskog preuzimanja od slovenačke kompanije „Belinka” – 2004. godine, pao na 33,3 odsto.
„Belinka” se godinu dana kasnije utopila u „Helios”, takođe slovenačku kompaniju, koja 2009. godine obaveštava zaposlene da je prodala sve nepokretnosti „Duge” pomenutoj firmi „Proprija”. O tome je inače izveštavao najuticajniji ljubljanski poslovni magazin „Finance”. Prema tom listu, Šuklje je direktor „Proprije”, čiji trag vodi do izolske , a tamo je opet – Borut Šuklje.
Ovaj list je takođe pisao da Šuklje ima dugoročne planove s posedom u Beogradu, prognozirajući sledeći scenario: „Kada se nađe druga lokacija za ’Dugu‘, na tom mestu bi mogao da bude izgrađen stambeni kompleks”.
Naši sagovornici kažu da je indikativno to što je Borut Šuklje, nekadašnji šef vladine kancelarije za medije, ministar za kulturu i unutrašnje poslove i generalni sekretar Drnovšekove vlade, u vreme dok je obavljao dužnost ambasadora u Srbiji, za ekonomskog savetnika imao Bojana Mikeca, generalnog direktora „Duge”, koji u tu fotelju seda po zvaničnom ulasku „Heliosa” na Viline vode.
Dok nezadovoljni bivši radnici i mali akcionari ovu vezu vide kao ključnu da bi se slovenačka kompanija domogla vrednog građevinskog zemljišta, Bojan Mikec za „Politiku” to odlučno demantuje:
– Ne znam kakav bi bio moj dogovor sa Šukljeom. On i ja smo prestali da radimo zajedno u ambasadi 2004. godine, kada je privremeno otišao – kaže Mikec.
On tvrdi da sa Šukljeom posle toga nije imao poslovne kontakte, do momenta kada se pojavio kao predstavnik firme „Proprija” koja je ponudila najpovoljnije uslove za kupovinu nepokretnosti.
– Od 2005 godine, od kada je „Duga” u većinskom vlasništvu slovenačkog strateškog investitora, nastojimo da obezbedimo poslovanje koje bi bar pokrilo sve troškove i omogućilo sanaciju velikih gubitaka iz poslovanja pre tog perioda. U te aktivnosti spada i izmeštanje proizvodnje iz Beograda, smanjenje broja zaposlenih i prodaja nepokretnosti, što je bilo urađeno u poslednje dve godine. Moram da naglasim: „Duga” je bila prezadužena već 2003, odnosno 2004. godine – pojašnjava Mikec.
Ali ako je tako, zašto je onda „Belinka” kupila „Dugu” i da li je cilj bio upravo 10 hektara skupog zemljišta?
– Ne, „Belinka” je smatrala da je „Duga” kvalitetna firma koja ima visoko učešće u srpskom i susednim tržištima – odgovara on.
Na naše pitanje, da li je istina da je „Helios” preuzeo kontrolu nad najvećim fabrikama boja i lakova u zemljama bivše Jugoslavije, direktor „Duge” uzvraća pitanjem:
– Vidite li u tome nešto loše? „Helios” je zapravo spasio većinu velikih fabrika na prostoru bivše Jugoslavije svojom poslovnom politikom – precizira Mikec podseća da nije bilo tendencioznih primedbi radnika i malih akcionara pre nego što je „Belinka” kupila „Dugu”, iako u to vreme radnicima čak nisu isplaćivani doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Radnici i mali akcionari, međutim, imaju drugačije mišljenje:
– Naše primedbe ipak su upućena državi. „Duga” je počela da se privatizuje po starom zakonu, po kojem 40 odsto kapitala treba da pripadne državi, a 60 odsto malim akcionarima, po osnovu podele besplatnih akcija. Glavni problem je što mali akcionari „Duge” nisu dobili nijednu besplatnu akciju. Sve akcije su kupili. Zaposleni u firmi su postali vlasnici 16 odsto akcija.
Naši sagovornici tvrde da je država „svesno kočila” da mali akcionari postanu suvlasnici „Duge”.
– Tek u februaru ove godine Ministarstvo za ekonomiju je poslalo pismo da se država upisala kao vlasnik 33 odsto akcija. Dakle, kada je cela priča završena. Zašto je vlada čekala da se „Duga” zatvori i zbog čega nije imala svog čoveka u upravi koji bi kontrolisao poslovanje? – pitaju mali akcionari.
Aleksandar Apostolovski
-----------------------------------------------------------
Verica Barać: Za sada bez istrage
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać, kojoj su bivši radnici i mali akcionari dostavili svoje primedbe u slučaju „Duga”, rekla nam je da na osnovu prispele dokumentacije, za sada nema dovoljno osnova za pokretanje istrage.
Ona je, komentarišući činjenicu da je kompanija „Proprija” kupila nepokretnosti na atraktivnoj lokaciji nadomak Luke Beograd, podsetila da u procesu privatizacije građevinsko zemljište nije bilo u prometu zato što je u državnoj svojini.
„Zakonom o planiranju i izgradnji, koji je donet prošle godine, ovim vlasnicima preduzeća koji su stekli u privatizaciji, data je mogućnost da to zemljište konvertuju u privatnu svojinu, s tim što zakon kaže da će prilikom konverzije morati da plate razliku između vrednosti koju su platili za zemljište i tržišne cene tog zemljišta. Uredbom o konverziji, ta odredba zakona se menja pa se za konverziju ne traži da se plati puna tržišna cena zemljišta, već im se kao vrednost koja je plaćena za zemljište, priznaje cena koju su platili za ukupni kapital. To praktično znači da će vlasnici privatizovanih preduzeća besplatno dobiti ili preduzeća ili zemljište, u zavisnosti od toga kakva je vrednost”, kaže Verica Barać, procenjujući sudbinu 10 hektara zemlje pored Luke Beograd.
objavljeno: 03/10/2010
