Izvor: B92, 10.Dec.2010, 11:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogati zapravo neće plaćati porez?
Beograd -- Veliki broj bogatih ljudi u Srbiji svoju imovinu vodi na ime raznih preduzeća, pa će im novi zakon zapravo doneti mogućnost da lako izbegnu veći poreski namet.
Naime, izmene Zakona o porezu na imovinu uvešće reforme kojim će se osigurati da bogatiji plaćaju veći porez od siromašnih.
Poreska reforma se, međutim ne odnosi na pravna lica, već samo na građane. što je izazvalo oštre kritike stručnjaka, pa bi se moglo očekivati uskoro >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i progresivno oporezivanje imovina i za pravna lica.
Poreska stopa za bogate će iznositi 0,4 odsto, ali će za svaku godinu starosti nekretnine njena vrednost umanjivati za po 0,8 odsto do maksimalnog „popusta" od 40 procenata, za razliku od dosadašnje olakšice od najviše 70 odsto.
Uz to, za poresku osnovicu do 200 evra, obračunavaće se i olakšice po osnovu broja članova domaćinstva, najviše do 50 odsto osnovice, dok će za veće iznose poreza ova olakšica biti maksimalno 10.000 dinara, čime se postiže deklarisana progresivnost.
Fiskalni analitičar Nikola Altiparmakov kaže da je nedavno nadležnost nad procenom vrednosti imovine prebačena sa Poreske uprave na lokalnu samoupravu, ali da je jedan od osnovnih problema sadašnjeg zakona upravo to što je teško proveriti tačnost datih podataka o imovini i sprovoditi mere procene.
"Nadležni organi ne mogu da ulaze u stanove i kuće da bi videli da li je poreski obveznik tačno predstavio stanje objekta. Dešavalo se da u istoj zgradi jedno lice podnese prijavu sa tačnim podacima, a drugo navede da nema ni parket ni pločice, pa na kraju ovaj drugi plati upola manji porez od prvog. Ideja novog zakona je upravo u tome da se kriterijum kvaliteta nekretnina ili izbaci ili maksimalno smanji, odnosno da se svede samo na one karakteristike imovine koje mogu da se provere", ističe Altiparmakov.
Što se tiče pravnih lica, ovaj stručnjak napominje da odluka da novi propisi ne uključe i ovu kategoriju obveznika ne predstavlja volju zakonodavca, već da je to bilo iznuđeno rešenje.
Kao razlog, Altiparmakov navodi nepostojanje metodologije kojom bi se utvrđivala vrednost poslovnih objekata, „jer ako neko prijavi objekat od 3.000 kvadratnih metara, velika je razlika da li se radi o proizvodnoj hali ili prodajnom centru".
"S jedne strane, problem je u tom što procenu vrši administracija na lokalnom nivou tako da samo lokalne samouprave imaju podatke o imovini, dok na republičkom nivou nema podataka. Ali, najveći problem je u tome što bi trebalo preći sa obračuna poreza na osnovu knjigovodstvene vrednosti imovine na obračun prema tržišnoj vrednosti, a nije definisano kako na pravi način da se odredi ta vrednost.", dodaje on
Sa druge strane, konsultant za strana ulagnaja Mahmut Bušatlija smatra da je ovakav sistem koji isključuje pravna lica osmišljen kako bi se „zaštitili tajkuni i oni koji su na nemoralan način sticali novac".
"Ministarka finansija Diana Dragutinović nije rekla javnosti da na zapadu progresivno oporezivanje znači da postoje različite poreske stope u zavisnosti od veličine imovine, dok u predlogu novog načina oporezivanja imovine kod nas postoji ista stopa, samo su apsolutni iznosi poreza različiti", kaže Bušatlija.
Prema njegovim rečima, to što vlast kaže da nema dovoljno kapaciteta za obračunavanje poreza pravnim licima nikako ne stoji jer ako imate dovoljno velike poreske prihode, onda imate i razlog da zaposlite dovoljno kadrova kako bi predviđeni posao mogao da se obavi. Neka zaposle još ljudi.
To je jednostavno arogancija disfunkcionalne vlasti. Ako taj problem ne mogu da reše, onda nema svrhe da uopšte prave poresku reformu - zaključuje Bušatlija.
