Izvor: GdeInvestirati.com, 05.Dec.2014, 15:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bivša američka ambasada još nije našla kupca

BEOGRAD - Umesto kupca za bivše zdanje svoje ambasade, Amerikanci su posle godinu dana našli – novog agenta za prodaju nekretnina.

Da li su odredili i novu cenu po kojoj nude kompleks u Ulici kneza Miloša, za sada je misterija.

Prvobitni agent prodaje, njujorška firma „Kušman end Vejkfild”, preko domaćeg partnera „Korsajda” prošle jeseni je ovo zdanje zainteresovanim kupcima nudila >> Pročitaj celu vest na sajtu GdeInvestirati.com << po ceni od11 miliona evra. Potom je, prema nezvaničnim informacijama, ona spuštena na 7,7 miliona evra. „CBRE Srbija”, agent prodaje angažovan pre mesec dana, neće da otkrije na koliko je bivša američka ambasada sada procenjena, piše Politika.

"Zvanično procenjena vrednost kompleksa nije javna informacija", navode u CBRE Srbija.

Taj podatak nisu otkrili ni u američkoj ambasadi, kao što nisu odgovorili ni na pitanje zašto su angažovali novog zastupnika za prodaju. Za sva ostala pitanja su nas uputili na CBRE Srbija.

Ono što se nije promenilo od prošle godine jeste profil potencijalnih kupaca. Tada, kao i sada, za kompleks omeđen ulicama Kneza Miloša, Sarajevskom i Vojvode Milenka raspitivali su se, u prvom redu, internacionalni hotelski lanci i investicioni fondovi sa istoka. Njima se u međuvremenu pridružio, kako kažu u CBRE Srbija, i jedan međunarodni univerzitetski centar.

Osim hotela, mogući kupci razmišljaju i o tome da kompleks bude kombinacija poslovnog i stambenog prostora. To im dozvoljava i urbanistički plan za taj deo grada, koji, doduše, još nije usvojen.

Ko god da kupi kompleks od 14.000 kvadratnih metara i osam zgrada, od kojih četiri čine zasebnu celinu, moći će da podigne još 20.000 kvadrata. Nema prepreka da investitor sadašnje objekte i poruši, što ne bi bilo iznenađenje jer su oni prilagođeni strogim bezbednosnim i ostalim standardima za američke ambasade. To ih čini neupotrebljivim za savremene poslovne prostore. Mada, u CBRE Srbija ocenjuju da je znatan broj kvadrata poslovnog prostora u kompleksu, štosu zapravo dve od osam zgrada, vrlo pogodan za adaptaciju.

Posle usvajanja novog urbanističkog plana, visina budućeg zdanja moći će da bude 26 metara, što znači prizemlje, šest spratova i potkrovlje. Sadašnja visina bivše ambasade je petnaestak metara.

Buduće zdanje moraće se izgledom uklopi u uslove Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. Bivša ambasada nema izuzetnu vrednost zbog koje bi bila zaštićena. Ali, deo je istorijske i arhitektonske celine Stari Beograd, pa uživa takozvanu prethodnu zaštitu, kao i sve stare zgrade na obodu „kruga dvojke”. Zato će zavod paziti da budući vlasnik ne napravi nešto što bi narušilo ambijentalnu celinu tog dela Beograda.

Bez „ekstraprofita” od prodaje kompleksa

Stejt department, vlasnik svih američkih ambasada, posed na kojem je napravio sedište diplomatske misije u Beogradu kupio je 1950. godine za 31 milion dinara. Prema tadašnjem realnom, a ne zvaničnom kursu, to je iznosilo oko 90.000 dolara. Kad se uračuna inflacija za poslednjih šezdesetak godina, danas bi to bilo oko deset puta veća suma. To je računica koju je Politika prošle jeseni, kada smo prvi put pisali o prodaji ambasade, napravila uz pomoć ekonomiste Miroslava Zdravkovića. To ipak ne znači da će se Amerikanci ovajditi od prodaje kompleksa. Jer, oni su na kupljenom posedu podigli dodatne objekte, što je takođe koštalo. Izgradnja nove ambasade na Dedinju, u koju su se lani preselili, stajala ih je, kako su mediji izveštavali, ukupno 132 miliona dolara.

Potomci predratnih vlasnika tražiće obeštećenje

Bivšu zgradu američke ambasade podigao je tridesetih godina prošlog veka Đorđe Nestorović, sudija Kasacionog suda, koji je u februaru 1914. imenovan je i za upravnika Beograda, što je pandan današnjoj funkciji gradonačelnika. Posle Drugog svetskog rata, 1949. godine, njegove kćerke Zora, Katarina i Jovanka zdanje u Kneza Miloša, gde je bilo uređeno 28 stanova za izdavanje, prodale su državi za 25 miliona dinara, prema podacima Mreže za restituciju.

Koliko je njima poznato, 18 miliona dinara država nikada nije isplatila, već ih je zadržala na ime hipoteke kojom je zdanje navodno bilo opterećeno. Zorin unuk, advokat Nenad Konstantinović, prenosi priče starijih srodnika da je ta svota oduzeta od ugovorne cene pod izgovorom da je nužna za renoviranje zgrade i plaćanje poreza po stopi od 30 odsto.

Od preostalih šest miliona, trima sestrama je isplaćeno po 150.000 dinara odmah, dok je ostatak trebalo da primaju u mesečnim ratama od po 5.000 dinara. Tu razliku, međutim, prema porodičnom predanju, nikada nisu dobile. Zato će potomci Nestorovića, potvrđuje Konstantinović, tužiti državu Srbiju i tražiti obeštećenje. Zakon o restituciji članovima porodice, uključujući i Milana St. Protića, unuka jedne od tri nekadašnje vlasnice zdanja, omogućava da zatraže odštetu u visini razlike između tržišne cene i one koja je isplaćena.

Nastavak na GdeInvestirati.com...