Izvor: Blic, 27.Jun.2009, 08:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez spomen-ploče
Šta učiniti sa nekretninama kriminalaca? Hoće li se krilo kuće oduzete od g. Legije preobraziti u dečji vrtić ili u policijsku stanicu?
Nije ovo prvi put da nekome bude oduzeta kuća (pitajte dom. izdajnike, rat. bogataše i sl.): viđeniji partizani su se u zaplenjene vile jednostavno sami useljavali ne menjajući im namenu, uvereni da će svojim blagoprisustviem zgradi i vrtu vratiti izgubljenu čast. Sad se država >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dovija kako da dobru do kojeg je bivši vlasnik došao znamo kako ona odredi namenu što dalju od stranputice na kojoj se potonji obreo: i dečji vrtić i polic. stanica sušta su suprotnost otmicama, atentatima i poručenim ubistvima"
Prijatnije je, naravno, kad neki trgovac kome je išlo sve kao po loju i koji je platio predratni PDV zavešta otečestvu zdanje u crvenoj zoni, zgrada nosi njegovo ime i mermernu tablu, ovo će, u šta god se bude preobrazilo, proći bez spomen-ploče"
Nadležni su, mora biti, najpre poželeli da plen poklone crkvi (Sv. Materi oduzeto je toliko nekretnina koliko država nikad neće zapleniti od robijaša), ali se onda neko štrecnuo da imamo više crkava, ravnopravnih i međ sobom i sa sektama koje tradicionalno kubure sa stambenim prostorom usled, čega se sastaju na utrinama i napuštenim rudarskim oknima izazivajući prirodnu podozrivost registrovanih parohijana" Da u zaplenjenoj kući budu menjačnice sa imenima predatora ("Tigrovi", "Lavovi", "Pirana"), nije išlo; sportske kladionice bile bi manje zlo, ali bi i one podsećale na hleb bez motike"
Stambeni kompleks u Šilerovoj mogao bi postati prvi legalni privatni zatvor: robijaštvo nadilazi smeštajne kapacitete, predsednik Tadić će za 29. novembar morati da pomiluje hiljade osuđenika da bi oni koji ostanu nepomilovani ušli ravnopravno u porodicu evropskih robijaša. Da! Ako je privatluk dozvoljen u medicini, rudarstvu, metalurgiji, zašto se skanjeramo kad je o zatvorima reč?! Privatnik bi se (bilo da je otkupio neki od postojećih bilo da je izgradio svoj zatvor) obavezao da pacijente čuva, nadzire, hrani i u okv. sv. mogućnosti prevaspitava, država bi mu za tu uslugu plaćala dve trećine cene, ostatak bi u vidu participacije davali osuđenici kadri da plate smeštaj sa više zvezdica nego što imaju državni zatvori.
Na dobitku bi bila i država, i robijaši i bogataši koji nisu dosad imali prilike da ulaze u ovu privrednu granu. Teorijski, mogao bi i neki privatnik koji drži zatvor da bude osuđen, taj bi kaznu radije služio kod sebe nego u CZ-u, to bi već bio sukob interesa.
