Izvor: BKTV News, 15.Jun.2012, 12:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BIGZ klaičan primer loše privatizacije u Srbiji
Matić je čitavu imovinu BIGZ-a platio državi sramotnih 3.5 miliona eura (tada 310 miliona dinara), što je bar desetostruko ispod tržišne cene. Naravno, Matić nije kupio BIGZ da bi štampao knjige. Privatizacija BIGZ-a ordinaran je primer preuzimanja preduzeća sa isključivom namerom da se zaposedne atraktivan gradski prostor. Matić i njemu slični njušili su preduzeća koja imaju dobre nekretnine, ali loše poslovanje, sa namerom njihovog daljeg upropaštavanja. Plan mu je bio da >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << BIGZ, nakon gašenja štamparije, postane skup hotel.
Zgrada Bigza je spomenik kulture, zaštićen zakonom. Ova nekada najveća državna štamparija, poslednjih desetak godina je i neformalni kulturni centar u kojem stvara veliki broj umetnika. Nažalost, zgrada rapidno propada jer sadašnji vlasnik odbija da išta ulaži u nju.
Marta 2007. godine BIGZ je privatizovan, na simuliranoj aukciji bez licitacije, satelitskoj firmi „Beta partners”, iza koje stoji “nevidljivi” srbijanski tajkun Petar Matić. Prema zvaničnim podacima Agencije za privatizaciju, Matiću je tada prodato:
* 20.265 m2 poslovnog prostora na Senjaku (tržišna cena po kvadratu oko 1700 EUR)
* 513 m2 stambenog prostora u Novom Sadu (tržišna cena po kvadratu oko 955 EUR)
* 7.947 m2 građevinskog zemljišta u Beogradu (tržišna cena po kvadratu oko 900 EUR)
Agencija za privatizaciju je ukupnu vrednost kapitala BIGZ-a procenila na 17,5 miliona evra, ali cifra nije realna. Tenderi su redovno nameštani da bi razlika između nameštene niske cene i realne, tržišne, otišla u nečiji džep. Prema oglasima, 20.265 m2 poslovnog prostora na Senjaku košta 34.450.500 eura, 513 m2 stambenog prostora u Novom Sadu 489.915 eura, a 7.947 m2 građevinskog zemljišta u Beogradu 7.152.300 eura. Celokupna privatizovana imovina BIGZ-a na tržištu nekretnina vredi oko 42.092.715 (42 miliona!) eura.
No, Matić je čitavu imovinu BIGZ-a platio državi sramotnih 3.5 miliona eura (tada 310 miliona dinara), što je bar desetostruko ispod tržišne cene. Direktor Agencije za privatizaciju je tada bio Vladimir Galić, a premijer Vojislav Koštunica.
Naravno, Matić nije kupio BIGZ da bi štampao knjige. Privatizacija BIGZ-a ordinaran je primer preuzimanja preduzeća sa isključivom namerom da se zaposedne atraktivan gradski prostor. Matić i njemu slični njušili su preduzeća koja imaju dobre nekretnine, ali loše poslovanje, sa namerom njihovog daljeg upropaštavanja. Plan mu je bio da BIGZ, nakon gašenja štamparije, postane skup hotel.
Reč, dve o Matiću. Tipičan primer srbijanskog tajkuna, Petar Matić se tokom rata i sankcija obogatio trgovinom akciznim proizvodima (cigarete, alkohol i nafta), uz podršku tadašnje vlasti. Neko vreme je proveo u zatvoru, 1998. godine, zbog utaje poreza i zloupotrebe službenog položaja. Nakon 2000. godine počinje naveliko da kupuje društvene firme, da ih gasi i uzima njihov poslovni prostor. Zatvorio je fabriku čarapa „Partizanka”, i na njenom mestu izgradio luksuzni stambeni kompleks „Oaza”. Ugasio je preduzeće 'Elektrotehna' u Knez Mihajlovoj ulici i njihovu zgradu pretvario u robnu kuću 'Planet'. Na mestu nekadašnje kafane „Tri lista duvana”, sagradio je ekskluzivni hotel. Zbog njegovih apetita više puta je menjan urbanistički plan grada Beograda. O njegovim malverzacijama prilikom preuzimanja zgrade 'Ušća' brujali su domaći mediji. Dokumentacija o ovoj aferi je 2009. prosleđena državnom tužilaštvu, a 2010. godine Komercijalna banka je čak i sudski kažnjena zbog pranja para za Petra Matića (presuda 1Pkž 445/10).
Ono što ohrabruje je činjenica da privatizacija BIGZ-a nije nepovratan proces. Prema ugovoru, poništavanje privatizacije je predviđeno ukoliko kupac ne uloži u BIGZ 2.7 miliona evra u roku od tri godine, ili ne ispoštuje preuzete obaveze prema zaposlenima. Tada, Agencija pismeno obaveštava kupca da je Ugovor raskinut. “U slučaju raskida Ugovora zbog neispunjenih obaveza od strane Kupca, nesavesni Kupac gubi pravo na povraćaj plaćenog iznosa i sva prava potraživanja po osnovu Ugovora.“ (član 7.2)
U Srbiji je do sada poništeno gotovo 25 odsto privatizacija, što je izuzetno visok procenat. Od 2001. je privatizovano 3000 preduzeća, od kojih više od polovine danas ne radi, što belodano pokazuje da privatizacija nije služila pokretanju privrede. Agencija za privatizaciju je raskinula preko 650 privatizacijskih postupaka, među kojima su: TV Pirot, Voćar Koceljeva, Hidrotehnika-Beogradgradnja Beograd, Šinvoz Zrenjanin, Jedinstvo Senta, Mladost Mionica, Žitopromet Zaječar, Žitomlin Jagodina, i mnogi drugi.
Privatizacije se obično poništavaju zbog neplaćanja dospelih rata, nepoštovanja kontinuiteta poslovanja, socijalnog programa ili ugovornih obaveza investiranja. Tako je Agencija 2010. raskinula ugovor o privatizaciji grafičko izdavačkog preduzeća 'Prosveta' iz Niša od 2005. godine, jer novi vlasnik, čovek iz krimi hronika Jovica Stefanović Nini, nije ispunio obavezu ulaganja u preduzeće.
Izveštaji o silnim malverzacijama u ovim postupcima stigli su čak do Evropskog parlamenta, koji je 29. marta 2012. zatražio od Srbije da bez odlaganja preispita sve sporne privatizacije, među kojima prednjače Sartid, Jugoremedija, Mobtel, C market, Luka Beograd, Nacionalna štedionica, Novosti, Zastava elektro, Tehnohemija, Srbolek, Azotara Pančevo, Prosveta i druge. O skoro svim spornim privatizacijama sa spiska EU, danas pokojna predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać godinama je zalud podnosila izveštaje Vladi i prosleđivala dokumenta tužilaštvu. Tek je povodom sve glasnijih zahteva Brisela za sprovođenjem zakona, Republičko javno tužilaštvo najavilo da će pokrenuti krivične postupke.
Tragom našeg istraživanja, kontaktirali smo Agenciju za privatizaciju sa pitanjem: 'Da li je Kupac (Petar Matić) dostavio Agenciji dokaze o izvršenim obavezama investiranja u BIGZ, u iznosu od 2.7 miliona eura, saglasno članu 5.2 Ugovora?'. Ali, Agencija nam nije podnela dokaze o izvršenoj obavezi kupca. Kontaktirali smo i Savet za borbu protiv korupcije sa pitanjem jesu li se do sada bavili spornom privatizacijom Bigza. Odgovorili su da se time nisu bavili, jer 'Savetu nisu dostavljene pritužbe povodom privatizacije BIGZ-a.'
I pored zloslutnih planova za BIGZ, zgrada još uvek stoji zapuštena. Matićevoj kompaniji usled recesije već par godina unazad stoje prazna gradilišta. Verovatno zbog toga nisu ni imali da isplate sve obaveze preuzete ugovorom, što ga čini nevažećim. Pod uslovom da se poštuje Zakon.
Izvor: e-novine.com
Tweet
