Izvor: Vostok.rs, 13.Jun.2013, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Avganistan: Opasne nekretnine
13.06.2013. -
Posle odlaska vojske zapadne koalicije iz ive zemlje ostaće oko desetak vojnih baza SAD. A, u toku svog dugog prisustva zapadni vojni kontigent je izgradio hiljade utvrđenih vojnih objekata. Šta će biti s njima posle još jednog odlaska vojske?
Za vreme nedavne posete po garnizonima snaga zapadne koalicije u Avganistanu ja sam posetio praktično sve tipove savremenih tvrđava – od džinovskih vojnih gradova-baza u Kandaharu i Hilmendu, do minijaturnih utvrđenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u planinama Faraha i između polja maka u Mardži. Svi su, naravno, različiti. Ali, u jednom su slični. Iz njih se predivno kontroliše okolina, a oni sami su autonomni i skoro nepovredivi. To nije začuđujuće – jer su i mesta gradnje i konstrukciju planirali najbolji znalci svoje profesije. Za sada u njima borave saveznici i to je dobro. A, onda?
Teoretski, sistem velikih i malih vojnih baza i utvrđenja bi trebao i dalje da bude garant kontrole države nad svojom ogromnom teritorijom. I ne samo to. Evo, na primer, šta je rekao u intervjuu StarsandStripeskomandir baze, potpukovnik američke vojske Kristofer Vendland (Lt. Col. Christopher Wendland) o mogućim perspektivama korišćenja baze Šarana (FOB Sharana) u provinciji Paktika na istoku zemlje:
- Ovde postoji mnogo kapitalnih objekata infrastrukture koji mogu poslužiti Afganistancima, uključujući betonske objekte i dva aktivna bunara sa pijaćom vodom. Postoji i avionska pista. Ona se može koristiti i u vojne svrhe, kao i za dopremanje humanitarne pomoći ili sredstava za likvidaciju posledica prirodnih katastrofa. Kao civilni aerodrom, ona bi mogla da bude podsticaj lokalnoj ekonomici…
Baza Šarana je toliko dobra, da se za nju zainteresovalo i rukovodstvo provincije. Postoji ponuda da se ovde premesti deo zatvorenika iz pretrpanih zatvora, pa čak i ideja da se ovde privremeno preseli lokalni univerzitet.
Ali, na žalost, to je sve samo san. Ako se počne od toga da se baze nekako i mogu održavati, onda, na primer, rad objekata za prečišćavanje Afganistanci samostalno ne mogu obezbediti. Afganistan nema dovoljno stručnjaka i sredstava da bi obezbedio funkcionisanje tako komplikovanih vojnih objekata na nivou standarda vojske zapadnih zemalja. Dobro, ali baza se može jednostavno ostaviti afganistanskoj armiji, policiji i graničarima. Neka i tamo nema svih dobara zapadne civilizacije. To je i nemoguće. Prema mišljenju šefa grupe savetnika za Paktiku 10. planinske divizije SAD (10th Mountain Division) pukovnika Denisa Salivana (Col. Dennis Sullivan):
- Problem je u tome, da ako se ovde sve uništi, za dva dana će se početi dešavati loše stvari. Ovde će doći partizani i oni će imati poziciju sa koje će moći da kontrolišu čitav okrug.
Radi se, istina, ne o bazi Šarana, a o graničnim utvrđenjima na granici sa Pakistanom. Ali, i baza i karaule su karike jednog lanca, međusobno povezana utvrđenja. Ako izgubi karaule, najverovatnije, vojska će izgubiti i bazu. A, sa njom i kontrolu značajnog dela teritorije. Problem je u tome što niko nije siguran šta će se desiti u udaljenim delovima zemlje posle odlaska armije zapadne koalicije. Istovremeno, skoro svi eksperti su uvereni da se za odbranu utvrđenja u teško dostupnim delovima Paktike, gde veći deo stanovništva nikada nije ni podržavao kabulsku vlast, neće trošiti snage.
Začuđujuće je zašto sada niko o tome ne govori. A, ničega novog nema. Više stotina godina Kabul je suda slao armiju da bi smirio pobunjenička plemena. Vladari Afganistana su oduvek smatrali da se s protivnikom treba boriti na otvorenom polju i pre nekoliko vekova su uništili živopisne tvrđave lokalnih pobunjenika. A, svoje nisu gradili. Njima je bilo jasno: sve dok nema dovoljne podrške lokalnog stanovništva, najbolje je tamo slati vojsku samo kao odlučujući argument ua pregovore sa lokalnim klanovima. I ova taktika je radila. A, svi pokušaju da se učvrste u udaljenim delovima zemlje, sa izuzetkom nekih kratkih perioda u istoriji, su bili uzaludno gubljenje vremena, snage i sredstava. Takva je lokalna tradicija. Ali, i britanski, i sovjetski, i sadašnji zapadni stratezi su to uporno ignorisali. A, istorija se ponavljala, i ponavlja se i dalje. Zato afganistanske vojne strukture, izgleda, nisu protiv toga da bazu Šarana unište oni koji su je i izgradili.
Mi ni malo ne želimo da se to sve pretvori u prašinu, rekao je potpukovnik Vendland. Ali, izgleda, da drugih varijanti nema. U svakom slučaju, za sada.
Vadim Fersovič,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Nekretnine
