Izvor: Politika, 24.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ar i do 200.000 evra
Slobodnog zemljišta na top-lokacijama gotovo da više nema. – Najjeftinija Borča, nešto skuplje u Sremčici, Kaluđerici, Boleču, Batajnici, Ledinama, na Altini
Groznica za kvadratima stambenog i poslovnog prostora već odavno trese Beograd, a virus poskupljenja zahvatio je i zemljište pa se cena ara kreće između 1.000 evra u Borči i čak 200.000 evra na Vračaru, Dedinju, Topčiderskom brdu i u Starom gradu.
Prema rečima Tomislava Sekulića, osnivača preduzeća >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za promet nekretnina „Europa Ekskluziv”, ponuda slobodnih mesta za izgradnju dvostruko je manja od potražnje. Investitori više ne biraju, već vrebaju svaki slobodan komad zemlje gde mogu da grade.
– Cena zemljišta prati cenu kvadrata stambenog i poslovnog prostora, to je uzročno-posledična veza – objašnjava Sekulić. – Graditelji cenu zemljišta računaju kao deo troškova koji uračunavaju u konačan iznos.
Cena zavisi od lokacije, oblika i veličine parcele, infrastrukturnih priključaka i uslova gradnje. Najtraženiji ali i najskuplji su placevi na Vračaru, u Starom gradu, na Topčiderskom brdu i Dedinju. Parcele u širem centru, na Zvezdari ili Paliluli jevtinije su i za pet do sedam odsto nego na top-lokacijama. Karakteristika ovih opština je i to što se na njima nalazi veliki broj starih kuća koje se prodaju i za 250.000 evra, a na njihovim mestima zatim niču višespratnice. Atraktivne lokacije su i na potesu od Slavije do Crvenog krsta, ili u Južnom bulevaru gde ar staje i do 100.000 evra.
Interesovanje za deo oko Belog dvora godinama ne jenjava, iako slobodnog mesta gotovo više da nema. Za ar je potrebno izdvojiti najmanje 60.000 evra, a često prelazi i iznos od 100.000 evra, naglašava Darko Šćekić, vlasnik agencije „Orion”.
– Nedavno smo imali kupca koji je bio spreman da plati 500.000 evra za zemljište oko Belog dvora ali nismo mogli da pronađemo slobodno. Ono što je ostalo već je kupljeno i čeka se na početak izgradnje, dok na pojedinim preostalim parcelama nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi – kaže Šćekić.
Uprkos skoku cena građevinskog zemljišta u protekle dve godine za više od 20 odsto, Šćekić napominje da se ipak više isplati graditi kuću nego kupiti stan. U poslednje vreme sve su brojniji sugrađani koji prodaju nekretnine na atraktivnim lokacijama i za taj novac pazare zemljište i sagrade kuću dvostruko veće kvadrature u naseljima koji su udaljeni oko 10 kilometara od centra. Mnogi se sele u podavalska naselja jer imaju dobru vezu sa gradom, a cene su znatno niže.
– Za stan od 40 kvadrata na Bežanijskoj kosi vlasnik može da dobije oko 100.000 evra i da za te pare u Jajincima sagradi kuću od 200 kvadrata – ističe Šćekić.
Zemljište za izgradnju porodičnih kuća mušterije najčešće kupuju u Miljakovcu III, na Kumodraškom brdu i Sunčanom bregu.
– Na ovim lokacijama ar je između 4.000 i 12.000 evra u zavisnosti da li je plac blizu puta, vrtića, škole ili bolnice ili mesta predviđenih za izgradnju ovih objekata, kao i od toga da li postoji infrastrukturna mreža ili tek treba da se uvede – objašnjava Šćekić i dodaje da detaljni plan regulacije za ova područja nije usvojen što znači da nije regulisano ni to da li je izgradnja dozvoljena, kao ni pod kojim uslovima.
Na skok cena kvadrata ali i zemljišta nisu ostale imune ni prigradske opštine. U Obrenovcu ar placa je između 1.000 i 2.000 evra, a u Surčinu oko 3.000 evra. U Sremčici, Kaluđerici, Boleču, Batajnici, Ledinama, Altini, Borči cene placeva kreću se od 1.000 do 10.000 evra.
– U Grockoj je sve veća tražnja za vikendicama koje se danas mogu kupiti za 10.000 do 15.000 evra, a pre dve godine njihova cena bila je dvostruko niža. Stariji sugrađani uglavnom su njihovi novi vlasnici – objašnjava Šćekić.
Nenad Đorđević, vlasnik agencije za nekretnine „Mozaik” ne vidi kraj rasta cena zemljišta koje više ne može zaustaviti ni politička nestabilnost u zemlji.
– U industrijskim zonama na autoputu Beograd–Novi Sad, Ibarskoj magistrali, Zrenjaninskom i Pančevačkom putu više nema zemljišta ispod 3.000 evra – kaže Đorđević.
D. Mučibabić
[objavljeno: 25/05/2008]
.jpg)
