Izvor: B92, 21.Nov.2010, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi u banci drže sedam mlrd. evra
Beograd -- Banke su prikupile nepunih 300 miliona evra u Nedelji štednje, odnosno u prvoj nedelji ovog meseca, koliko i lane u istom periodu.
Iako je kriza, građani Srbije sudeći prema podacima Narodne banke Srbije i dalje štede. Ukupna štednja je dostigla sedam milijardi evra.
Od toga 99 odsto uloga i dalje je u evrima, a samo jedan odsto u dinarima, iako su banke i sama centralna banka imale kampanju štednje u dinarima i nudile veoma visoke kamatne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stope, kako na šparanje po viđenju,tako i na oročene uloge.
Kamate su se kretale od 9,4 odsto a vista do 18 odsto na 12 i 24 meseca. Narodna banka Srbije je donela odluku da banke oslobodi izdvajanja obavezne rezerve na oročenu dinarsku štednju, položenu u Nedelji štednje, uz uslov da ta štednja bude bez valutne klauzule.
Dinarska štednja tek 116 miliona evra
U analizi NBS, ističe se da se u periodu od 2001. do aprila 2010. godine, dinarska štednja povećavana 7,5 puta sa 1,55 milijardi dinara ili 26 miliona evra, na 11,64 milijardi dinara , odnosno 116 miliona evra, dok je devizna štednja uvećana gotovo 20 puta.
Ipak, zbog slabljenja domaće valute, malo ko se odlučivao da svoju ušteđevinu stavi u dinarima, već su svi oročavali evre. Kamate na položene evre iznosila je od tri do 6,3 odsto, što je niže u odnosu na prošlo godinu kada je kod nekih banaka dostizala i devet odsto godišnje. Kako bi prikupile što više depozita, mnoge banke su Nedelju štednje pretvorile u mesec štednje.
"Zbog krize svako ko iole ima nešto novca viška na kraju meseca pretvara ga u evre, jer se plaše daljeg pada dinara", smatra Goran Nikolić, ekonomista.
On kaže da "te devize koje se čuvaju za 'ne daj bože', mogu da donesu i profit, ako se drže u bankama, a ne kod kuće. Ipak, najveći deo štednje potiče od naših ljudi koji rade u inostranstvu, jer ovde dobijaju mnogo veće kamate, nego u zemljama u kojima rade".
Od početka godine oročeno je oko 900 miliona evra nove štednje. Najveće učešće, posmatrano po vrednosti štednih partija , imaju ulozi od 10.000 do 25.000 evra. Iznos ovih uloga je 1,6 milijardi evra. Slede, zatim depoziti od 3.000 do 10.000 evra. Njihov ukupni iznos je 1,4 milijardi evra.
Građani sve više oročavaju svoju štednju na duži rok, odnosno najčešće na šest meseci i godinu dana, ali ima i onih koji to čine i na dve godine. Posebno, otkako su neke banke ponudile mogućnost razoročavanja bez kaznenih poena, kao i podizanje kamate svakih 30 dana. Tako su prema podacima NBS, udeo oročene štednje na godinu dana za deset godina povećan sa 11 odsto na 27,5 odsto, dok je udeo štednje po viđenju smanjen.
Da bi privukle klijente, banke stalno razvijaju nove modele štednje, tako da klijenti mogu da se opredele za štednju unapred, rentnu ili stepenastu štednju. Država je s druge strane odredila rok od tri dana, u kome je dužna da u slučaju propasti banke, štediši isplati ulog u iznosu do 50.000 evra.
