Izvor: Danas, 21.Mar.2015, 09:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otpor u srcu štednje
Demonstracije protiv Evropske centralne banke u Frankfurtu ove nedelje nadmašile su ranije proteste, ne samo zbog nereda koji su nastupili - a koji su počeli pošto je policija blokirala most preko Majne kako bi onemogućila učesnike da priđu novoj zgradi ECB. Protest su organizovali pokret Blokjupaj, čiji je moto "otpor u srcu evropskog režima krize" i nemački radnički sindikati. Ali pogrešno bi bilo ovaj protest protiv politike štednje, ali i protiv "kapitalizma", posmatrati isključivo >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << kao nemački.
Blokjupaj, naime, čini desetak organizacija iz raznih delova Evrope. Član je i najveći nemački sindikat Ver.di, što govori da demonstracije nisu bile odraz raspoloženja samo "ekstremističkih" levičarskih grupa.
Protest je bio uperen protiv jedne institucije Evropske unije usred nezadovoljstva mnogih u EU zbog pomenute politike štednje. Prema izveštajima, u Frankfurt su se sjatili nezadovoljnici iz svih delova Evrope. Dok nova grčka vlada sa, po svemu sudeći, minimaliziranim "revolucionarnim žarom" pregovara sa Briselom o svojim dugovima i novim pozajmicama, predstavnik Sirize (takođe članica Blokjupaja), kao i španskog Podemosa, takođe se našao u Frankfurtu.
U medijskim izveštajima sa protesta naglašava se očigledna polarizacija između, s jedne strane, evropske birokratije i međunarodnih finansijskih institucija, dakle ne samo ECB, i gubitnika krize sa druge. Učesnici demonstracija istakli su da se bore za "demokratiju i socijalnu pravdu", ne samo u zemljama EU najteže pogođenim štednjom.
Nova zgrada ECB čije je otvaranje bilo povod za protest koštala je milijardu i 270 miliona evra. Ko će, imajući na umu povrh svega još i taj podatak, moći da se složi sa predsednikom ECB Mariom Dragijem, da je ta banka nepravedno optuživana za podsticanje "ekonomskih šokova". Dragi je prigodno kazao i da "moramo pažljivo da slušamo šta svi naši građani pričaju".
O rastućem antagonizmu govori i činjenica da je Blokjupaj na demonstracijama ranijih godina uspevao da privuče najviše do nekoliko stotina ljudi. Sada ih je bilo, prema podacima organizacije, dvadesetak hiljada, dok je nemačka policija izbrojala 17.000 učesnika.
U prvom planu medijskih izveštaja iz Frankfurta bilo je nasilje koje je zaista bilo žestoko. Međutim, kao što to na demonstracijama obično biva, nasilna je bila manjina od nekoliko stotina ljudi koji su se sukobili sa policijom i palili automobile. Većina je želela da izrazi solidarnost sa milionima pogođenim krizom, i očigledno bi se upalo u zamku kada bi ta većina, jednostavno, bila proglašena levičarskim ekstremistima. Medijske manipulacije su već druga stvar.
U tom kontekstu, zanimljiv je komentar jedne poslanice nemačke partije Linke u Bundestagu koja je primetila da su evropski mediji Ukrajince koji su se služili nasiljem u Kijevu proglasili borcima za slobodu, dok su demonstranti u Frankfurtu ekspresno generalno žigosani kao huligani i izgrednici.
Pogledaj vesti o: Nedelja štednje
.jpg)
