Izvor: Politika, 28.Nov.2011, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne dolivajmo ulje na vatru

Smanjivanje obavezne rezerve bankama smanjilo bi i sigurnost depozita građana

Poslednjih nedelja u javnosti se ističu predlozi privrednika da NBS smanji obaveznu rezervu bankama kako bi se podstaklo kreditiranje i privredna aktivnost u zemlji. Ovaj predlog, međutim, ne uzima u obzir nekoliko činjenica.

Prvo – smanjivanje obavezne rezerve predstavlja dodavanje novca u finansijski sistem (ekspanzivna monetarna politika). Kada je inflacija uvek iznad inflacionog cilja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svi bi trebalo da znamo, novac se ne sme dodavati u sistem.

Drugo – obavezna rezerva je dodatna garancija štednje naših građana. Na svakih hiljadu evra devizne štednje građana, 250 do 300 evra (u zavisnosti od oročenja) odlazi na potpuno sigurno mesto, u NBS. Smanjivanje obavezne rezerve bi smanjilo i sigurnost depozita građana. U krizi, svi bi trebalo da znamo, ne treba donositi bilo kakve mere koje mogu uticati na smanjenje poverenja građana u depozite u bankama.

Treće – obavezna rezerva je jedan, a (referentna) kamatna stopa NBS je drugi alat monetarne politike. Ako bi se smanjila obavezna rezerva, suzio bi se prostor za dalje smanjivanje (referentne) kamatne stope NBS. Smanjivanje kamatnih stopa, koje već mesecima unazad sprovodi NBS osnovni je način podsticanja privredne aktivnosti i zaposlenosti u zemlji. Ako smanjivanjem obavezne rezerve suzimo prostor za dalje smanjivanje kamatne stope, svi bi trebalo da znamo, nećemo pomoći privrednu aktivnost i zaposlenost.

Četvrto –ako bi se smanjila obavezna rezerva, ne postoji bilo kakva garancija da bi banke u tom slučaju smanjile kamatne stope ili povećale kreditnu aktivnost. Zašto?  Da banke nemaju novca bilo bi izvesnije da smanjivanje obaveznih rezervi doprinesi rastu kreditne aktivnosti i padu kamatnih stopa. Međutim, banke već sada imaju 97,5 milijardi dinara koje dobrovoljno (bez ikakve obaveze) drže kod NBS u okviru REPO poslova. Uz to, banke već sada na svojim deviznim računima drže i 1,8 milijardi evra. Ako taj novac banke već sada imaju, a ne daju ga privredi, zašto bi sa dodatnim novcem bilo drugačije?

Peto –šta bi se, po svoj prilici, desilo kada bi se ipak, i uprkos svemu, smanjila obavezna rezerva? Dodatne devize bi se najverovatnije dodale na postojećih 1,8 milijardi evra na deviznim računima banaka uz rizik da se poveća razduživanje banaka i odliv kapitala iz Srbije. Dodatni dinari bi se najverovatnije dodali na postojećih 97,5 milijardi koje banke drže kod NBS. S tim što na obavezne rezerve u dinarima NBS plaća bankama 2,5, a na REPO transakcije NBS referentnu kamatnu stopu koja je trenutno 10 odsto. Tih 7,5 procentnih poena razlike bilibi čist gubitak za NBS, a čist dobitak za banke bez ikakvog pozitivnog uticaja na privrednu aktivnost i zaposlenost u zemlji.

Alternativno, oslobođeni dinari mogli bi biti ponuđeni na deviznom tržištu čime bi se mogao destabilizovati kurs dinara.

Ko bi, na kraju, imao neposredne koristi od eventualnog smanjivanja obaveznih rezervi?

1. Od oslobađanja deviznih obaveznih rezervi zbog nešto viših kamatnih stopa na inostranim računima banaka u odnosu na držanje deviza kod NBS, korist bi imale –banke.

2. Zbog manjeg prostora za dalje snižavanje referentne kamatne stope na REPO transakcije između NBS i banaka, korist bi imale –banke.

3. Od oslobađanja dinarskih obaveznih rezervi zbog viših kamatnih stopa na REPO poslove NBS u odnosu na držanje dinarskih obaveznih rezervi kod NBS, korist bi imale – banke.

Iako,načelno,nemam ništa protiv dodatnog rasta profitabilnosti banaka u Srbiji, da li mi zaista verujemo da je izlaz iz problema u kojima se nalazi srpska privreda u predlogu koji jedini izvesni ishod ima u dodatnom rastu profitabilnosti banaka? Razumeo bih da ovakav predlog dolazi od banaka, jer se tiče njihovih neposrednih interesa, ali ne i od privrednika.

Ili su privrednici možda, ipak, promašili temu, pa, čini se, i adresu… Predlagači kao da su zaboravili da NBS ima druge zakonom definisane nadležnosti: stabilnost cena i finansijsku stabilnost. Oni suodlučili da svoje probleme i predloge ispostavljaju NBS kao nenadležnoj instituciji za njihovo rešavanje.Ostaje nejasno zašto se zaobilaze oni kojima bi rešavanje problema privrednika trebalo da bude osnovni posao: ministarstva ekonomije, finansija, životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. Ako težimo da Srbija bude dobro uređena evropska država, važno je da se navikavamo i na to da svaka institucija radi svoj posao u dugoročnom interesu građana kao i da snosi odgovornost za rezultate iz svoje nadležnosti.

Dejan Šoškić

Guverner Narodne banke Srbije*

objavljeno: 29.11.2011.
Pogledaj vesti o: Nedelja štednje

Nastavak na Politika...

NoviMagazin.rs: Šoškić protiv predloga privrednika

EMportal: Šoškić: Zašto ne treba smanjiti obaveznu rezervu banaka

Radio Televizija Vojvodine: Šoškić: Privrednici promašili i temu i adresu