Izvor: Politika, 28.Jul.2011, 01:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tesla bez 10 Nobela
„Vrlo malo je poznato da je bio prethodnik mnogih velikih fizičkih otkrića za koja su drugi kasnije dobili Nobelovu nagradu.No priznanja koja je dobio, jedini naučnik iz 20. stoleća po kojem je naziv dobila fizička jedinica (to priznanje nije dobio Ajnštajn) i naučnik po kojem je nazvan krater na Mesecu (to priznanje je dobio Ajnštajn) daleko su veća od Nobelove nagrade!”, smatra hrvatski akademik Vladimir Par, istaknuti teorijski fizičar
Da li je više od ma kojeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naučnika (iako je za sebe govorio da je otkrivalac, što je sama suština učenjaka koji odgoneta i tumači tajne prirode) u istoriji zakinut, iako je, možda, svojim genijalnim uvidima i ogledima najviše zadužio čovečanstvo? Hoće li se iko poduhvatiti ogromnog zadatka da ispravi jednu od najvećih nepravdi počinjenih u nauci i učinjenih u ime nauke? Zar je moguće da u Srbiji niko to nije znao, ni pominjao?
Za greh biblijskih razmera saznali smo tek iz besede hrvatskog akademika Vladimira Para (Paar), održane krajem 2007. godine, pod naslovom „Tesla – vizionar 21. stoleća”, s kojim smo se, posle više od dve decenije, ponovo sreli u Dalju na naučnom savetovanju u slavu Milutina Milankovića. Istaknutog teorijskog fizičara (više od 3.000 citata) još iz vremena prethodne Jugoslavije i dalje krase pronicljivo zapažanje i nadahnuto kazivanje.
Akademiče Par, koliko dugo proučavate život i delo Nikole Tesle? Iz kojih pobuda ste se u to upustili?
Nisam posebno proučavao Nikolu Teslu. Pre dvadesetak godina kada sam izabran u Hrvatsku akademiju nauka i umetnosti (HAZU) trebalo je za proslavu godišnjice pripremiti izlaganje o Tesli. Tesla je bio počasni član naše akademije (tada pod nazivom JAZU) gotovo pola stoleća i jedan je od tri člana naše akademije koji su dobili jedno od najviših priznanja koje naučnik može dobiti: njima u čast nazvana su tri Mesečeva kratera. Dobro mi je bilo poznato mnogo toga o Teslinim tehničkim izumima u vezi s primenom naizmenične struje i elektromagnetskih talasa (na polju električnog generatora, elektromotora, transformatora, visokofrekventnih elektromagnetskih polja, prenosa informacija pomoću elektromagnetskih talasa itd.)
Međutim, malo me je zbunilo kada sam pogledao obrazloženje za njegov izbor za počasnog člana JAZU krajem 19. stoleća gde se kaže da je Tesla poznati „fizičar i izumitelj naučnih instrumenata”. Pitao sam tada akademika Bosanca, koji je dobro bio upoznat s tehničkim aspektima Teslinog rada. O fizičkim rezultatima je nešto čuo, pa mi je dao neke članke o Tesli i Tesline članke u kojima je o tome bilo reči. Uglavnom, to su bili napisi objavljeni u SAD i u Beogradu. Tada sam bio iznenađen Teslinim radovima iz fizike koji su, uglavnom, potpuno nepoznati u široj naučnoj javnosti. Tokom sledećih Teslinih obletnica, svakih pet godina, ponovo je trebalo reći nešto o Tesli, i to o Teslinim doprinosima u fizici i, opšte, izvan područja elektrotehnike. Svaki put sam malo više potražio informacije u literaturi o tom aspektu, i svaki sledeći put me je Tesla sve više intrigirao.
Na kakav je odjek naišao naučni članak „Tesla – vizionar 21. stoleća” koji je objavila HAZU?
Ne bih rekao da je to naučni članak, to je uglavnom bila kritička kompilacija onog što sam našao u naučnoj i stručnoj literaturi, na koje sam se osvrnuo sa stanovišta znanja s početka 21. stoleća. Tesla je s tog gledišta, zaista, vizionar 21. stoleća, budući da je bio prethodnik nekih ključnih naučnih ideja mnogo pre nego što su one ušle u svetsku nauku, i za koje su drugi dobijali Nobelovu nagradu.
Vi tvrdite da je genijalni naučnik i izumitelja uskraćen za, čak, deset Nobelovih nagrada? Čime potkrepljujete takvo gledište?
Za jednu Nobelovu nagradu postoji službena potvrda: odluka američkog suda (s desetlećima zakašnjenja) da je Markoni, zapravo, plagirao Teslu pri izradi uređaja za prenos informacije radio talasima na daljinu, za što je dobio Nobelovu nagradu za fiziku. To je opštepoznato.
Međutim, vrlo malo je poznato da je Tesla bio prethodnik mnogih velikih fizičkih otkrića za koja su drugi kasnije dobili Nobelovu nagradu. Najočitiji primer takve nepravde je dodela prve Nobelove nagrade za fiziku nemačkom fizičaru Rentgenu za otkriće rendgenskih zraka (isprva zvani iks-zraci). Nepobitno je da je Tesla otkrio rendgenske zrake godinu dana prije Rentgena, da je imao znatno snažniji izvor tih zraka nego kasnije Rentgen, da je otkrio niz fizičkih svojstava tih zraka koji su otkriveni tek kasnije i da je prvi istraživao medicinske efekte tih zraka. Taj sam slučaj detaljno opisao u svom članku koji je HAZU objavila pre nekoliko godina. Ostaje sumnja nije li neko od posetilaca Tesline laboratorije preneo informaciju o Teslinom otkriću u Evropu, pa je Rentgen to čuo i tek onda napravio svoj eksperiment.
Potkraj 19. stoleća Tesla je na temelju svojih opita tvrdio da je elektron čestica, što je žestoko opovrgavao ugledni engleski fizičar DŽ. DŽ. Tomson, osporavajući Teslin rezultat. Da bi nekoliko godina kasnije, upravo, isti Tomson drugim tipom ogleda dokazao da je elektron čestica, ono što je ranije tvrdio Tesla. Za otkriće elektrona Tomson je dobio Nobelovu nagradu.
Tesla je konstruisao uređaje za električno ubrzavanje nabijenih čestica, čime je prethodnik ideje akceleratora (ubrzivač) električno nabijenih čestica (za naprednije akceleratore su kasnije dodeljene dve Nobelove nagrade).
Tesla je prvi na temelju svojih ogleda tvrdio da ima dokaz za postojanje struje električni nabijenih čestica – kosmičkih zraka koji Zemlju bombarduju iz svemira. Više od decenije kasnije postojanje kosmičkih zraka dokazao je Hes drugim metodom i za to dobio Nobelovu nagradu.
Tesla je još krajem 19. veka konstruisao valjkasti uređaj (koristeći kristal i oscilator) koji je davao uski snop svetlosti, po svemu sudeći to bi mogao biti prvi laser. Od tada Tesla je govorio o budućem „oružju na zrake elektromagnetskog zračenja”. A prvi maser (prethodnik lasera) napravljen je tek pola stoleća kasnije i doneo Nobelovu nagradu.
Tesla je dao ideju elektronskog mikroskopa, što je mnogo kasnije konstruktorima tog uređaja donelo Nobelovu nagradu.
Tesla je više od pola veka pre kompjuterske ere konstruisao elektronički logički sklop AND (i), što je jedan od tri temeljna logička sklopa na kojem se temelji rad svakog kompjutera, od prvih s elektronskim cevima sredinom 20. stoleća do današnjih ličnih s poluprovodničkim tranzistorima i čipovima.
Tesla je tokom Prvog svetskog rata dao prvi nacrt za konstrukciju radara, ali je njegov konkurent Edison tada uverio američku vojsku da radar ne bi funkcionisao.
Vladimir Par (iz lične fotodokumentacije)
Tesla je dao ideju televizora i pokušavao ga konstruisati.
Tesla je dao ideju globalnog komunikacionog sistema, po čemu se može smatrati „praocem” današnjeg Interneta.
Tesla je dao ideje za niz tehničkih izuma za vojne primene: krstareći projektili, daljinski upravljani roboti, avioni s vertikalnim uzletanjem, korišćenje veštačkih satelita za elektromagnetske komunikacije, oružja sa elektromagnetskim zracima (iz lasera), čestičnih oružja (iz akceleratora električni nabijenih čestica) itd.
Tesla je imao viziju električnog funkcionisanja ljudskog uma. Kasnije je to u biologiji nedvosmisleno dokazano: nervni impuls je kratkotrajna električna struja koja se širi membranom neurona.
Koliko je puta bio predložen za Nobelovunagradu? Pominju se dva slučaja, od kojih jedan nije dovoljno uverljiv?
To mi nije poznato.
Da li je „Njujork tajms” mogao u tolikoj meri da omane najavljujući 6. novembra 1915. godine nominaciju na prvoj strani?
Lako moguće, jer Nobelov komitet radi u diskreciji, a među članovima prirodno dolazi do razmimoilaženja.
Znate li nešto o volšebno nestalim fasciklama pod brojevima 33 i 34 u arhivi Kraljevske akademije Švedske?
Konkretno mi nije poznato. No pretpostavljam da je u igri bilo i političkih faktora, potcenjivački stav evropskih naučnika i Nobelovog komiteta prema američkoj nauci kojoj je pripadao Tesla (premoćni centar svetske nauke tada je bila Evropa, a američka tek u povojima), sumnjičenje Tesle zbog moguće podvojenosti lojalnosti („pripadanje” dvema međusobno zaraćenim stranama), osporavanje Tesle zbog nedostatka formalne naučne naobrazbe i zaziranje zbog njegovog nekonvencionalnog ponašanja (neki put se ponašao kao čudak). Možda ima još nešto što sada nije poznato.
Kako tumačite prilično neubedljiv odgovor iz Stokholma austrijskom profesoru Ferencu Erenhartu iz 1937. godine koji je ponovo kandidovao Nikolu Teslu? Pre toga je, kao što je poznato, to uradio za Alberta Ajnštajna?
Verovatno nisu imali ubedljive argumente. Rekao bih da ih sigurno nisu imali.
Smatrate li da su neki nenaučni razlozi uticali na
odbijanjepredloga?
Mislim da nije u pitanju predlog (to je tek pomoćni orijentir Nobelovog komiteta koji on može po vlastitoj volji ignorisati), već neki ili više mogućih razloga koje sam prethodno izneo, a na kojima je Nobelov komitet temeljio svoje stavove nezavisno od predloga za nagradu. U pravilu predlagač ne zna za razloge (ne)prihvatanja svog predloga, niti za ostale predloge. Ima više naših naučnika koji su na poziv Nobelovog komiteta podneli svoje predloge (imam i vlastito iskustvo).
Za koja otkrića i dostignuća je zavredio da bude nobelovac?
Mislim da je svako od desetak prethodno iznesenih otkrića moglo kvalifikovati Teslu za Nobelovu nagradu. Mislim da su najjači argumenti za dve Nobelove nagrade:
Nobelova nagrada za prenos informacije pomoću radio talasa. Tesla je to prvi uspostavio vlastitim uređajem, a Nobelovu nagradu je dobio Markoni koji je najvećim delom plagirao Tesline patente. Nagradu je trebalo da primi Tesla, umesto Markonija.
Nobelova nagrada za otkriće rendgenskih zraka. Tesla je otkrio rendgenske zrake pre Rentgena superiornijim uređajem, ali je zbog požara u laboratoriji malo zakasnio za Rentgenom u publikovanju. Nagradu je trebalo da primi Tesla zajedno s Rentgenom (da nije bilo kašnjenja u objavljivanju otkrića zbog požara, nagradu je trebalo da primi sam).
Na čemu se, inače, temelji tolika njegova popularnost gotovo sedam decenija nakon smrti?
Elektrotehnika posvuda nosi Teslin beleg zbog njegovih otkrića s neizbrisivim žigom tehnološkom razvoju koji je omogućio naučno-tehnološku revoluciju savremenog sveta. U novije vreme sve više oživljava i njegovo naučno vizionarstvo na mnogim područjima fundamentalne nauke i primene. Njegov ekscentrični lik i nepravde kojima je za života bio izložen u svetskoj nauci i nezainteresovanost za materijalna dobra (mogao je postati jedan od najbogatijih ljudi na svetu da je za to imao volje, prema rečima gradonačelnika Njujorka na Teslinom pogrebu) sve ga više čine intrigantnim.
Jeste li svoje nalaze obelodanili negde u inostranstvu, a ne samo u Hrvatskoj?
Svoj članak nisam objavio u inostranstvu, ali sve podatke koje sam koristio uzeo sam iz dostupne literature, samo sam ih uporedio i komentarisao na, po mom mišljenju, adekvatan način.
Ko je, u naučnoistraživačkom smislu, bio Nikola Tesla? Koje su odlike krasile njegov um i duh?
Mislim da je bio genijalan, s nedostižnom imaginacijom i vizijom. Svoje nove uređaje i oglede je doslovce „konstruisao” i „testirao” u svom umu. Imao je fascinantnu mogućnost skakanja s problema na problem, no to je u neku ruku bio i nedostatak jer njegov burni um nije dovoljno dugo mogao ostati fokusiran na jedan problem da otkriće istera do kraja.
Može li se napokon reći da je on doživeo kakvu-takvu satisfakciju? U kolikoj meri je prepoznat i priznat u svetu nauke i pronalazaštva?
Za života nije doživio pravu satisfakciju kakvu je očekivao i zaslužio. No danas bi bio vrlo, vrlo zadovoljan. Koje se ime od svih naučnika koji su živeli u 20. stoleću najviše nalazi u naučnim i stručnim publikacijama od 2000. do 2011. godine? To je, upravo, Teslino ime, jer je nakon njegove smrti jedinica magnetske indukcije dobila službeno ime „tesla” po Nikoli Tesli. Tesla je po godini rođenja najmlađi svetski naučnik po kome nosi naziv neka fizička jedinica. A među tim mlađima od njega su Ajnštajn, Bor, Hajzenberg... koji nisu dobili takvo priznanje. A u svetu eksplozivno rastuće nauke i tehnologije, kada magnetsko polje postaje sve značajniji faktor u svim područjima nauke i primene, sada se svake godine ta jedinica magnetskog polja, tesla, na milione puta spominje u naučnim i stručnim časopisima i knjigama.
Postoje li još neke tajne u istraživanjima ovog genija koje valja otkriti?
Teslina je misao vrelo ideja i vizija. Ima li među onima koje se čine egzotičnim još koja ostvariva? Zanimljivo pitanje za razmatranje.
Znate, svakako, da gotovo polovina spisa i rukopisa Nikole Tesle nije temeljno proučena, svaki čas nešto novo iskrsne? Koliko dugo se bavite tom zaostavštinom?
Područje mog naučnog rada proteklih godina je kompjuterska genomika i deterministički haos i tu moji saradnici i ja imamo intrigantne rezultate. No činjenica da sam radio na više naučnih područja olakšava mi da dobijem širi uvid u tako složene fenomene kao što je opus Nikole Tesle.
Na koje mesto biste ga svrstali u Panteonu svetske nauke? U pojedinim javnim anketama bio je odmah iza Isaka Njutna i Alberta Ajnštajna?
Tesla je drukčiji tip i od Ajnštajna i od Njutna. Ono što je među njima slično, to je da su sva trojica bili genijalni, ali pomalo čudaci iz perspektive uobičajenog ponašanja. Po širini spektra interesa mislim da na prvo mesto dolazi Tesla, ali po ustrajnosti da se do dna rasvetli problem kojim se bavi Tesla zaostaje. Mislim da je Teslin um najtemperamentniji, najnemirniji, najznatiželjniji, a fokusiranost najhirovitija. Ali zato mu je vidokrug najširi.
Ima li naučnika u svetu i Hrvatskoj, pa i Srbiji, koji podržavaju to što govorite? Niste, nadamo se, usamljeni?
To je moje lično mišljenje, ali utemeljeno na činjenicama. U današnje vreme parcijalizacije i specijalizacije, naučnici su često skloniji zatvaranju u uže okvire pojedine subspecijalnosti, bez dovoljno energije i vremena za druga razmatranja.
Šta kažete na retke pokušaje posthumne psihologizacije (i psihijatrizacije) ličnosti, pa i dela, Nikole Tesle? Kakvog to smisla ima bez pouzdanih medicinskih nalaza?
Danas ima jakih argumenata da ljudski um radi u „režimu” neraskidive isprepletenosti predskazivosti (determinizma) i determinističkog haosa. Negde tu krije se tajna kreativnosti, pa i genijalnog uma, zasad (ili možda zauvek) izvan dosega naučne spoznaje za potpunije razumevanje. Možda je genijalnost, upravo, vezana za veću komponentu haotičnog, nestandardnog, nepredvidivog, što se iz perspektive „normalnog” može povezivati s nekim dijagnozama. No činjenica je da su najveći umovi kojima čovečanstvo duguje svoj napredak često bili nestandardne ličnosti.
Možemo li se nadati da će jednoga dana neki nepristrasni presuditelji napisati i kazati da je Nikola Tesla nezasluženo ostao bez Nobelove nagrade? Zar je toliko teško tako nešto priznati?
Mislim da je to očito. No priznanja koja je dobio, jedini naučnik iz 20. stoleća po kojem je naziv dobila fizička jedinica (to priznanje nije dobio Ajnštajn) i naučnik po kojem je nazvan krater na Mesecu (to priznanje je dobio Ajnštajn) daleko su veća od Nobelove nagrade!
Stanko Stojiljković
(Iz dodatka NIT - broj 3)
objavljeno: 28.07.2011.
