Izvor: Politika, 27.Feb.2011, 15:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oluja u kutiji žitarica
Nobelovac Džejms Votson se,u kultnoj knjizi „DNK – tajna života”, osvrnuo na društvenu kontroverzu koja od samog početka prati genetski modifikovana hraniva. Čak pominje štivo Rakel Karson „Tiho proleće”, u kojoj ona iznosi tvrdnju da pesticidi do zastrašujućih razmera truju životnu sredinu, uključujući našu hranu! Sve to se dešavalo leta gospodnjeg 1962. znatno pre pojave tzv. Genetski modifikovanih organizama
U kultnoj knjizi nobelovca Džejmsa Votsona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „DNK – tajna života”, u jednom od poglavlja (Oluja u kutiji žitarica – genetski modifikovana poljoprivreda), autor se osvrće na društvenu kontroverzu koja od samog početka usmerenog stvaranja i proizvodnje konzumentnih genetski modifikovanih hraniva prati ovu delatnost.
Džejms Votson pominje, i sam se živo sećam serijala objavljenog u magazinu „Njujorker” (The New Yorker), štivo Rakel Karson „Tiho proleće”, u kojoj ona iznosi tvrdnju da pesticidi do zastrašujućih razmera truju životnu sredinu, uključujući našu hranu!
Odmah su odgovorili predstavnici dva najveća proizvođača. Tako je predstavnik „Ameriken sajanemida” dao sledeću izjavu: „Ako bismo doslovno sledili učenje gospođice Karson, vratili bismo se u srednji vek, a insekti, bolesti i crvi bi ponovo osvojili Zemlju.” Nije ostao dužan ni „Monsanto”, sada već u Srbiji odomaćeno ime (pojam), a i simbol zla, koji je žestoko osporavao tvrdnje autorke „Tihog proleća” štampajući i besplatno deleći knjižicu pod naslovom „Opustošena godina”.
Sve se to dešavalo leta gospodnjeg 1962. znatno pre pojave tzv. genetski modifikovanih organizama. Trovanje radnika Na ovom mestu ću napraviti malu digresiju. Da podsetim, vrednost proizvedenih pesticida u svetu u 2007. godini bila je 500 (pet stotina) milijardi dolara, a na njive je bačeno oko 160.000 tona ovih hemikalija. I da dodam: prema analizi Svetske zdravstvene organizacije svake godine tri miliona radnika u poljoprivredi u zemljama u razvoju (da li je tu Srbija?) izloženo je pogubnom trovanju pesticidima, od čega, bogami, 18.000 umre!
U istoj studiji se navodi da 25 miliona radnika u zemljama u razvoju pati od posledica trovanja pesticidima! A one mogu biti u vidu ne-Hodžkinovog limfoma, leukemije, malformacija pri rođenju, smrti fetusa i neurodegenerativnih poremećaja. I da se vratim GM poljoprivredi. Sve je počelo sedamdesetih godina kada su tri istraživača, Meri- Del Kilton, Mark van Montagu i Džef Šel, radeći sa oportunističkom bakterijom Agrobacterium tumefaciens (At), otkrili molekularni mehanizam, način na koji ovaj mikroorganizam na stabljikama biljaka stvara tumore poznate pod imenom „krunske šišarke”.
Molekularna biologija pomenutog tumora je sledeća: bakterija At se prilepi za neko oštećeno mesto na stabljici, zatim na zidu ćelije biljke probuši enzimskim putem otvor kroz koji ubaci paketić sopstvenog genetskog materijala. Taj paketić se sastoji od DNK koji je vrlo precizno isečen iz posebnog bakterijskog plazmida i potom upakovan u proteinski omotač. Kada ta DNK stigne u ćeliju, ona se slično virusima (bar to odavno znamo) integriše u ćelijski genom biljke. Međutim, za razliku od virusa koji u integrisanom genomu služi kao matrica za sopstveno razmnožavanje, ubačena DNK iz rečene bakterije sadrži gene za biljni hormon rasta i neke posebne proteine koji dalje pomažu razmnožavanje samog mikroorganizma.
Dakle, ubačeni hormon rasta utiče na ćelije biljke da se brže razmnožavaju, a samim time služe kao podloga za dalje razmnožavanje same bakterije.
I tako u krug! Pouka je bila očigledna. Što bi Lale rekle, za muzikalnog su i gajde muzika! Među biljkama postoji prirodni mehanizam po kojem dolazi do razmene genetskog materijala između dve različite biološke vrste, evolutivno izuzetno udaljene jedne od druge. Bakterije prokariota (jednoćelijske) i biljke eukariota (višećelijske, iako ih ima i jednoćelijskih)!
Samo po sebi se nametnulo: umesto gena biljnog hormona rasta i drugih gena bakterije At, možemo u biljku da ubacimo – posluživši se sistemom At, a posle genetičkog inženjerstva – bilo koji gen(e) po volji! Posipanje bakterijom Ako je to tako, rezonovali su u „Monsantu”, zašto ne bismo to isto ponovili s genima po izboru, ali sada na nama važnim poljoprivrednim biljkama, kao što su pšenica, kukuruz, soja, pirinač, i tako redom. Nezavisno od toga, i mnogo ranije od genetski modifikovane poljoprivrede, organski farmeri su imali svoje trikove kako da zaobiđu upotrebu pesticida! Jedna od tih genijalnih metoda bila je zasnovana na toksinu neke bakterije, ili češće samoj bakteriji, a u pitanju je bila Bacillus thurengiensis (Bt), koja se, u stvari, posipa po usevima i kada dospe u crevca insekta ošteti ih do te mere da on ugine od gladi i oštećenja tkiva.
Najpre je korišćena u Japanu još 1901. godine, a dodatak imenu thurengiensis stekla je u Turingiji deceniju docnije. Princip pesticidnog dejstva sastoji se u tome što ova bakterija sintetiše jedan protein, tzv. Bt protein, sada već i toksin, koji u kiseloj sredini intestinalnog trakta većine životinja, pa i čoveka, nije toksičan, ali svoju otrovnost iskazuje u alkalnoj sredini u insektima!
Opet, blizu pameti bilo je da se umesto posipanjem bakterijama B. thurengiensis, u samu biljku putem genetičkog inženjerstva ubaci gen Bt i da svaka ćelija nosi otrov protiv insekata. Tako je urađeno, među prvima bio je „Monsanto”. Danas imamo poveći broj genetski modifikovanih poljoprivrednih biljaka na principu Bt gena: Bt kukuruz, Bt krompir, Bt soja, Bt pamuk, da navedem samo neke. Genetske manipulacije zasnovane su, inače, i na dodavanju i na oduzimanju (mutacije) gena.
Drugim rečima, dodavanjem nekim hranivima za nas povoljnih osobina ili oduzimanjem nepovoljnih osobina do sada je obavljen veliki broj takvih modifikacija. Tako je, osim ubacivanjem Bt gena, stvoren tzv. zlatni pirinač koji ima veću hranljivu vrednost od nemodifikovanog, jer sadrži gene za sintezu beta karotina, izvora (prekursora) vitamina „A”, i za akumuliranje gvožđa.
Pirinač je glavna hrana u mnogim zemljama Azije i Afrike, u zemljama s najviše oslepele dece i anemičnih majki. Gvožđe i vitamin „A” su, upravo, materije odgovorne za anemiju i slepilo!
*Univerzitetski profesor molekularne biologije
Vladimir Glišin
objavljeno: 27.02.2011
