Izvor: Politika, 05.Jan.2013, 16:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Državne intervencije – izvor korupcije

Dinkićeva ideja o podršci malim i srednjim preduzećima može da pokrene ekonomski rast, ali da bude i izvor mnogih zloupotreba

Najava ministra Dinkića da bi država sa 25 odsto mogla da podstiče osnivanje i razvoj malih i srednjih preduzeća po modelu koji primenjuje Evropska banka za obnovu i razvoj, a da u postojećim podrži pokretanje razvojnog ciklusa, naišla je, sasvim razumljivo, na podeljena mišljenja učesnika u jučerašnjoj „Politikinoj” anketi. Među ekonomistima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i privrednicima preovlađuje stav da ova mera može da podstakne ekonomski rast i zaposlenost, neki žale što će doći sa velikim zakašnjenjem, ali ukazuju i na moguće zloupotrebe.

– Dobra je vest da se ministar Dinkić najzad setio da je finansiranje projekata akcionarskim kapitalom pogodniji način od finansiranja kreditima – kaže Danijel Cvjetićanin, profesor ekonomije na Univerzitetu „Singidunum”. – Nažalost, dobre vesti obično stižu sa zakašnjenjem, pošto su, u međuvremenu, valjda po nagovoru evroatlantskih konsultanata, Dinkić i njegova družina finansijskih „eksperata” gotovo dotukli model akcionarstva, Beogradsku berzu i tržište kapitala u Srbiji, da bi razvili tzv. bankocentrični sistem finansiranja, sa bankama u stranom vlasništvu kao glavnim akterima.

Loša je vest da se teret Dinkićevih „sjajnih” ideja ponovo prebacuje na poreske obveznike, koji će, posredstvom države, postati, protiv svoje volje, akcionari preduzeća koja Dinkić bude izabrao, primećuje Cvjetićanin

– Ako u državnom fondu ne bude dovoljno sredstava za sve zahteve, a teško da će ih biti, lako je zamisliti brojne načine na koje bi privatni preduzetnici malih i srednjih preduzeća mogli da odobrovolje i „ispoštuju” Dinkićeve „eksperte”, da bi besplatni kapital bio dodeljen baš njihovim firmama – napominje naš sagovornik.

On smatra da državne intervencije, naročito kombinacije javnih i privatnih poduhvata, stvaraju najbolji ambijent za bujanje korupcije, pa bi možda Vučićeve ekipe istražitelja trebalo odmah pridružiti Dinkićevim „ekspertima” koji odlučuju o dodeli akcionarskog kapitala kompanijama, ne bi li se korupcija sprečila, a ne naknadno otkrivala.

– Najbolje bi bilo da se država i ne upušta u slične poduhvate, nego radi svoj posao, odnosno da stvara uslove svojinske i ugovorne sigurnosti – kaže Cvjetićanin, misleći na sudove, tužilaštva, policiju, registre, procedure, berzu... – Tako bi omogućila građanima da rentabilnije, i uz prihvatljiv rizik, ulažu svoja slobodna finansijska sredstva u privredu.

Sve što može doprineti oporavku industrijske proizvodnje, rastu zaposlenosti i izvoza mora biti dobro i zaslužuje podršku svake vrste, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

– Zamisao ministra Dinkića jedan je od mogućih načina da se savlada teška ekonomska kriza, sa kojom se Srbija suočava već pune četiri godine – smatra Savić. – Reč je o dobro poznatom i često korišćenom mehanizmu učešća u vlasništvu, koje su primenjivale čak i zemlje ortodoksne tržišne privrede. Američka vlada je 2009. godine, da bi sprečila bankrot „Dženeral motorsa” otkupila 60, a kanadska 12,5 odsto akcija, što je ovoj kompaniji pružilo šansu da preživi i ovu ekonomsku krizu. Kada se „Dženeral motors” oporavi, američka država će prodati svoj vlasnički udeo u kompaniji.

Uspeh ove mere koju će ministar Dinkić predložiti vladi presudno zavisi od toga kako će se sprovoditi, ukazuje Savić.

– Ako je namera ministara da podigne svoj i rejting stranke, od toga treba odmah odustati – kaže naš sagovornik. – Ali, ako se bude ostvarivala kao u uređenim zemljama, tada je treba potpuno podržati.

Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije, smatra da je prihvatljiva zamisao ministra finansija da država pomogne dobrim firmama koje banke ne kreditiraju. Uslov je da imaju profitabilan proizvod namenjen izvozu.

– O tome kome će biti pozajmljen novac poreskih obveznika treba da odlučuju finansijski stručnjaci, a oni su u bankama – kaže Rajić. – Uslovi za dobijanje tih para moraju biti rigorozni. Da se isključi svaka mogućnost da vlast deli novac svojim ljudima. Izgleda da je konačno postalo jasno da Srbiji privredni rast i nova radna mesta najviše mogu da donesu domaća mala i srednja preduzeća, povezana sa partnerima iz Evropske unije.

Ali, Rajić otkriva i nameru poslovnih ljudi da osnuju svoju – privrednu banku.

– Bila bi to vrsta privredne zadruge, kakva postoji u Italiji – kaže Rajić. – U Srbiji ima i preduzeća koja imaju višak para, a krediti bi se odobravali firmama sa povoljnijim kamatama od važećih u poslovnim bankama. Takva banka bila bi i neko dodatno osiguranje preduzeća.

Dinkić ima dobru nameru, ali pre nego što vlada usvoji njegov predlog treba da odgovori na nekoliko pitanja, mišljenje je Milana Kneževića, vlasnika „Modusa” i potpredsednika Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.

– Prvo, da li u budžetu ima para za tako nešto, a drugo – zašto bi se novac delio samo nekim firmama, a svi pune budžet – kaže Knežević. – Zar nije bilo previše deobe para povlašćenima iz kase Fonda za razvoj, a bez rezultata. Kao da je državi stalo da bude jedini privrednik. Bolje i pravednije rešenje je smanjivanje poreza i doprinosa na rad u radno propulzivnim granama privrede.

Dinkić je najavio da će njegov predlog biti razrađen i predložen Vladi Srbije u narednih mesec-dva, tako da još ima vremena da stručna i poslovna javnost kaže svoje.

----------------------------------------

Plan podrške preduzećima u restrukturiranju

Trstenik – Vlada Srbije napravila je plan podrške državnim preduzećima u restrukturiranju koji podrazumeva njihovu modernizaciju kako bi mogla da izađu iz tog procesa, budu samoodrživa, zapošljavaju radnike i kupe novu opremu, izjavio je juče ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.

Dinkić je, posle obilaska pogona fabrike „Prva petoletka” u Trsteniku, istakao da je u razgovoru rukovodstvo tog preduzeća predstavilo plan investicija od 11 miliona evra i da je analizirano u koju opremu i oblasti proizvodnje vredi investirati tako da se novac najbrže vrati kroz izvozne prihode. „Napravili smo konkretan plan i sledeće nedelje rukovodstvo ’Prve petoletke’ dolazi kod nas sa prioritetima. Plan investicija koji nam je izložen iznosi oko 11 miliona evra i mi smo spremni da ga realizujemo u naredne dve godine ali hoćemo da najpre krenemo sa investicijama koje u najkraćem roku mogu da daju najveće efekte”, istakao je ministar. „Dali smo zadatak rukovodiocima ’Prve petoletke’ da zajedno sa Ministarstvom finansija i privrede naprave plan kako da za godinu i po dana to preduzeće izađe iz restrukturiranja, reši stare dugove, počne novi život”, rekao je Dinkić.

Prema njegovim rečima, umesto samo klasičnih subvencija koje u „Prvoj petoletki” nadomešćuju višak troškova nad prihodima ići će se na ulaganje u novu opremu jer ta fabrika ima odlične inženjere i radnike ali i opremu staru nekoliko decenija.

Ministarka za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Verica Kalanović naglasila je da je 2013. godinu vlada definisala kao godinu intenzivnog rada i privrednog oporavka. „Nema privrednog oporavka u određenim delovima Srbije bez završetka restrukturiranja i rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju”, rekla je ministarka.

Prema njenim rečima jedno od najvećih takvih preduzeća je „Prva petoletka”, koja zapošljava oko 4.000 ljudi, i vlada je želela da krene od onih preduzeća gde su problemi najveći i gde radi najviše ljudi zbog čega su i njeni predstavnici danas u Trsteniku. Tanjug

Aleksandar Mikavica

objavljeno: 05.01.2013.

Nastavak na Politika...