Izvor: Politika, 30.Jul.2015, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petar Matić prodaje zgradu BIGZ-a
– Srpski biznismen pregovara sa austrijskom kompanijom „Soravija”, prvim komšijom koji je na mestu Starog mlina otvorio hotel „Radison blu”. – Za spomenik kulture u Bulevaru vojvode Mišića 17 prošle godine bila zainteresovana kanadska kompanija „Tipin”
Petar Matić, vlasnik kompanije MPC, koji je nekada vodio rovovsku borbu sa Miroslavom Miškovićem, vlasnikom „Delte”, za prevlast >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na srpskom tržištu nekretnina, nastavlja da se oslobađa vrednih zdanja koja je pre krize naveliko kupovao. Sada pregovara o prodaji BIGZ-ove zgrade u Bulevaru vojvode Mišića 17 i to sa austrijskom kompanijom „Soravija”, prvim komšijom koji je pre četiri meseca na mestu Starog parnog mlina otvorio hotel „Radison blu” i poslovnu kulu.
Da još nisu kupili BIGZ-ovu zgradu, potvrdili su juče za naš list u srpskom predstavništvu austrijske kompanije „Soravija”.
– BIGZ i dalje nije prodat. Pregovori su u toku sa Matićem i drugim suvlasnicima koji imaju 20 odsto BIGZ-a – kažu u „Soraviji”.
Da je ta kompanija ozbiljan kupac koji neće tek tako odustati od zdanja, podignutog po projektu arhitekte Dragiše Brašovana, može se zaključiti i po tome što se u ceo proces uključio i gradonačelnik Siniša Mali. On je razgovarao sa Hanom Soravijom, vlasnikom „Soravija grupe”, o potencijalnom ulaganju u obnovu BIGZ-ovog zdanja.
– Njihova ideja je da od zgrade naprave poslovni prostor. Koncept uređenja predviđa da zdanje bude i multifunkcionalni umetnički objekat koji će ponuditi nove kulturne sadržaje. To bi doprinelo razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetnika, start-ap firmi i kreativne industrije – istakao je gradonačelnik, a juče preneo Beoinfo.
Po kojoj ceni prodaju zgradu koju je Matić pre osam godina kupio od države za 310 miliona dinara (prema tadašnjem deviznom kursu 3,87 miliona evra), juče nismo saznali u MPC-u. Ni prošle godine nisu hteli da komentarišu saznanja „Politike” da je kanadska kompanija „Tipin korporejšn” bacila oko na BIGZ, spomenik kulture i jedno od antologijskih dela srpske moderne arhitekture. Zainteresovanost „Tipin korporejšna” za BIGZ ne čudi budući da je njena specijalnost kupovina i preuređivanje starih i vrednih objekata u centralnoj i istočnoj Evropi. A za ulazak na velika vrata na srpsko tržište nije mogla da odabere bolje zdanje od nekadašnje državne štamparije, građene od 1936. do 1940. godine. Plan te korporacije je bio, kako su lani tvrdili u pisanim odgovorima „Politici”, da spoljašnjosti Brašovanovog zdanja povrate stari sjaj, a enterijer pretvore u moderan prostor za umetnike i muzičare. Ali nisu uspeli da se dogovore oko cene sa Petrom Matićem.
– Planirali smo da uložimo oko 30 miliona evra u kupovinu i obnovu BIGZ-a i to iz vlastitih sredstava bez pomoći banaka. Predstavnici MPC-a posetili su naše projekte u Berlinu i Budimpešti i bili veoma uzbuđeni oko naše vizije za BIGZ, ali na kraju nismo uspeli da se usaglasimo oko cene – navela je tada „Tipin korporejšn”.
Ako su odustali od BIGZ-a, ruke nisu digli od Beograda. Posle uspeha sa projektima u Berlinu, Budimpešti i Tbilisiju, kako su tada kazali, „Tipin” planira da u narednim godinama uloži 100 miliona evra u našu prestonicu. Glavni grad Srbije, uz ukrajinski Kijev, kanadska kompanija je prepoznala kao stratešku destinaciju za ulaganje u budućnosti.
– Beograd je prepun preduzetnika, umetnika i inovatora. Planiramo da sarađujemo sa tim ljudima. Želimo da udružimo kanadsko iskustvo sa lokalnim znanjem i kulturnim senzibilitetom – istakli su u „Tipin korporejšnu”.
-------------------------------------------------------
Od grafičkog džina do neformalnog kulturnog centra
U Beogradskom izdavačko-grafičkom zavodu (BIGZ), nekada najvećoj grafičkoj kući na Balkanu, koja je u velikim tiražima štampala džepne knjige, izdavačka delatnost odavno je zamrla. Zdanje preko puta Sajma decenijama je prepušteno nemaru, a u njegovih 25.000 kvadratnih metara upotrebljivog prostora (plus 10.000 u hodnicima i 5.000 kvadrata u staklu) smeštena su skladišta, kancelarije, muzički studiji, ateljei, pozorište… Budući da je zgrada već godinama stecište slobodnih umetnika, danas slovi za neformalni kulturni centar. Od osam spratova, kako nezvanično saznajemo, Petar Matić izdaje šest.
-------------------------------------------------------
(Foto D. Jevremović)
„Carstvo nekretnina” na rasprodaji
Pre pet godina biznismen Petar Matić počeo je da rasprodaje svoje nekretnine u Beogradu. Za devet miliona evra prodao je poslovnu zgradu u Bulevaru Zorana Đinđića koju je dobio kupovinom firme „Hipo konsultanti”. Potom je „utopio” dva placa površine oko dva hektara u blizini novobeogradskog „buvljaka”. Kao grom iz vedra neba odjeknula je vest da je raskinuo ugovor o zakupu tri hektara zemljišta na Autokomandi koje je 2008. godine pokupio ispred nosa najvećem suparniku na tržištu nekretnina Miroslavu Miškoviću.
Razloge takvih poslovnih poteza u MPC-u pravdali su ekonomskom krizom i urbanističkim problemima. Prema najnovijim čaršijskim pričama, Matić je raspoložen da proda i deo šoping mola „Ušće”.
