Izvor: S media, 15.Jul.2011, 09:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mišković možda i ne plati porez
Postoji pravni način da Miroslav Mišković, nakon uplate 932 miliona evra od Deleza, porez plati u Srbiji, ali mogućnost da ne bude osnova da se porez naplati.
Jelena Krstović, generalna direktorka korporativnih komunikacija „Delta holdinga”, istakla je pre nekoliko meseci da je kompanija u kojoj radi angažovala vrhunske stručnjake kako bi porez na kapitalnu dobit, umesto na Kipru, platili u Srbiji. Međutim, u „Delti” juče nisu želeli >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ni da potvrde ni da demantuju da su ostali pri ovoj odluci.
"Delez" definitivno kupuje "Maksi"
"Ukoliko Miroslav Mišković zaista želi da taj novac ostavi u Srbiji, postoji način da on to po sadašnjem zakonu izvede. Jer, postoji odredba koja propisuje da porez može da se plati i prema mestu gde preovlađuje osnovna delatnost. Ako odluči da to uradi u Srbiji to znači da je reč o vrlo malom iznosu", kaže jedan od poreskih stručnjaka.
Srbija uvodi porez na hamburgere
On, ipak, ističe da je vrlo moguće da Mišković bude i u kapitalnom gubitku. Jer, porez na kapitalnu dobit zapravo predstavlja razliku između uloženog i zarađenog. Vrlo je moguće da Miškovićeva ulaganja mogu da dostignu 800 miliona dolara i da „Delta” neće morati ni dinar da uplati u državnu kasu.
Kalanović: Manji porez - više zaposlenih
Koliko je tačno uloženo u „Delta maksi” nije zvanično poznato.
Zna se da je oko 300 miliona evra uloženo u širenje prodajnog lanca u zemljama regiona. Za oko 50 miliona evra su kupljeni „C market” i „Pekabeta”, dok je po podacima Agencije za privredne registre iz 2009. godine, u ovu kompaniju uloženo oko 150 miliona evra.
Kipar žrtva grčkih problema
Zoran Vasić, direktor u Poreskoj upravi, objašnjava da se porez na dobit plaća u onoj zemlji u kojoj je firma registrovana.
"Ako je Miškovićeva firma registrovana na Kipru, on će porez platiti tamo, samo što ovaj namet na Kipru iznosi nula. Nema ga. U Srbiji je 10 odsto. Porezi na zarade, kao i doprinosi, plaćaju se u sedištu firme. To znači da je Mišković i dosad te poreze plaćao u Srbiji. A s obzirom na to da će „Delez” raditi ovde i on će nastaviti da doprinose za svoje zaposlene uplaćuje u našoj zemlji", kaže Vasić.
Sicilija i Kipar nove hit destinacije
Poreski stručnjaci ističu da možda nije „patriotski” to što tajkuni porez plaćaju u ofšor zonama, ali da to rade po zakonu. Odnosno, njihovo je pravo da registruju preduzeće bilo gde u svetu.
"To nigde na svetu nije zabranjeno. Jer da jeste umnogome bi uticalo na pogoršanje poslovne klime. Iako narodu bode oči to što biznismeni dobit iznose u druge zemlje, a profitiraju u Srbiji, iz ugla državnih prihoda gledano, to nisu velike sume. Jer, u bruto domaćem proizvodu, odnosno svemu što stvaramo, prihodi od poreza na dodatu vrednost čine 10 odsto. S druge strane, porez na dobit čini samo 1,5 odsto BDP-a", kaže naš sagovornik.
Stale akcije "Pekabete"
Stručnjaci za ovu oblast takođe ističu da se oko poreza na kapitalnu dobit diže bespotrebna buka i da se time narodu samo baca prašina u oči. Jer, firme registrovane u inostranstvu, u Srbiji plaćaju porez na zarade, uplaćuju doprinose za svoje zaposlene, porez na promet, odnosno PDV i carine koji čine pozamašan deo državnih prihoda.
Primera radi, ako je neka firma registrovana u inostranstvu, a u Srbiji ostvaruje godišnji promet od, recimo, milijardu evra, onda porez koji ostaje u zemlji iznosi 180 miliona evra. Ono što iz Srbije iznese jeste – porez na dobit. Ako profit čini 10 odsto prometa, što je pre krize bio slučaj u pojedinim preduzećima, onda je državna kasa uskraćena za svega 10 miliona evra.
Ljajić: Vreme je da tajkuni nešto vrate državi
Upućeni u poresku problematiku tvrde da je najveća opasnost to što preko ofšor zona dobit može da se isisava iz zemlje.
(Politika foto:B92)
