Izvor: Politika, 09.Mar.2011, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj epohe?
Dolazak Deleza i onih koji će posle njega tek doći označava kraj perioda u kojem su dominirali domaći kapitalisti klase „ne pitaj me za prvi milion”
Delta holding i njen vlasnik Miroslav Mišković (sada izgleda nesporni, gde nestade Milka Forcan?) prodali su svoj dragulj u kruni – Delta Maksi. Malo ko je bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iznenađen tom transakcijom, čak ni postignutom jediničnom cenom, mada je iznenađenje to što je prodat celokupni kapital preduzeća.
Zašto je došlo do ove kapitalne transakcije? Verujem da osnovni razlog leži u neodrživosti poslovnog modela ne samo Maksija, već cele grupacije Delta–Mišković. Ne bih o svim razlozima neodrživosti, ali ključni problem je nastao finansiranjem investicija zaduživanjem, uz nizak prinos mnogih od tih investicija i efektivno rastuće obaveze prema poveriocima, pre svega bankama. Neminovno je došlo vreme za ozbiljno restrukturiranje cele grupacije i za promenu poslovnog modela, tako da verujem da je ovo samo prvi korak. Zaključak: bez obzira na to koliko je neko moćan, nema praštanja u svetu biznisa i tržišta. Onaj koji čini (poslovne) greške snosi njihove posledice. Jedino država može sebi da priušti da do mile volje čini greške i da onda posledice tih grešaka prebaci na nekog drugog, na primer na poreske obveznike, sadašnje ili buduće. Jedino država može da uvećava svoju potrošnju usmerenu ka omiljenim delovima biračkog tela, da se svakim danom sve više zadužuje i da se bavi samo kozmetičkim promenama organizacije izvršne vlasti. Može joj se!
Da li će grupacija Delta–Mišković sada, kao što neki najavljuju, biti najveći investitor sa silnom gotovinom od ove kapitalne transakcije? Malo je verovatno. Veliki deo ovog priliva verovatno će otići na servisiranje i konsolidovanje popriličnog duga koji grupacija ima prema bankama, čiji su se uslovi servisiranja ozbiljno pogoršali. Može se očekivati nekakav aranžman prevremene otplate duga, kojim će biti obuhvaćeni svi poverioci i najveći poslovni projekti grupacije – verovatno da su najkritičniji oni u oblasti nekretnina. Vrlo verovatno da je odluka da se proda celokupan kapital Maksija bila uslovljena i potrebom za sve većim jednokratnim prilivom što pre, umesto malim, ali sigurnim i rastućim prinosom od dividendi na preostalih 50 odsto vlasništva kompanije pod upravom nekog drugog. Dakle, velikih investicija teško da će biti. Došla je faza konsolidacije grupacije i plaćanja (ne samo finansijskih) dugova.
Kakve će biti posledice ove kapitalne transakcije? U samoj trgovini je opravdano pretpostaviti da će dobavljači biti plaćeni, da će se, nezavisno od cena, poboljšati uslovi njihove isplate i regularnost na tom planu, ali može se očekivati da će biti pooštreni kriterijumi za poslovnu saradnju, zahtevani kvalitet robe i rokovi isporuke. Dolazi svetski kapitalizam, kapitalizam velikih korporacija u kojima postoji pisana procedura za sve: za kupovinu, za plaćanje, za zapošljavanje, za otpuštanje, za kuvanje kafe... I ona se na jedinstven način primenjuje u svim zemljama sveta u kojima ta kompanija posluje. Na pitanje novinara, direktor (ne vlasnik) kupca Maksija odgovorio je: „u našim dokumentima zapisano je”. Dakle, ne: „Ja mislim, Ja smatram, Ja ću da uradim, Ja obećavam!”. I zato nije ni bitno kako se on zove i da li će sutra da bude na mestu na kojem je sada. Kapitalizam velikih korporacija je beskrajno dosadan, prepun procedura, dokumenata, pravilnika i uputstava, koja nisu mrtvo slovo na papiru, nego se primenjuju 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji. A ljudima u Srbiji donosi nešto što im decenijama nedostaje – izvesnost.
I još nešto. Dolazak svetskih korporacija označava ograničen i uravnotežen uticaj na ekonomske politike države. Naravno da se i te kompanije trude da poboljšaju uslove svog poslovanja i da su spremne da se u tom smislu angažuju, međutim, postoje jasne granice koje se ne prelaze.
Konačno, polako će sa naše scene nestati tzv. estradni biznismeni (Mišković, doduše, nikada nije spadao u tu grupu), poput udarne trojke Kostić–Grujić–Spasojević. Ne možete novine da otvorite, a da u njima nema neka njihova izjava. Ne o tome čime se oni bave i šta su im poslovni planovi (ukoliko ih uopšte imaju), nego o tome šta vlada treba da radi i kakvu politiku treba da vodi. Šta, država, ne oni, treba da proda, a šta da kupi? Dolazak Deleza i onih koji će posle njega tek da dođu označava kraj jedne epohe, u kojoj su dominirali domaći kapitalisti klase „ne pitaj me za prvi milion” i sami operativno vodili svoje poslove, po sistemu snađi se kako god možeš, znaš i umeš. Dolazi epoha korporativnog kapitalizma, razdvojenosti vlasništva i upravljanja i, bar u početku, stranaca kao menadžera.
Danke Mischkowitsch!
predsednik CLDS-a, profesor Pravnog fakulteta BU
Boris Begović
objavljeno: 09.03.2011.
Pogledaj vesti o: Milka Forcan
