Izvor: Politika, 15.Dec.2012, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Delti samo deo uloženih para
Vraćajući 16 hektara u Bloku 53 na Novom Beogradu Mišković očekuje da mu grad vrati i uloženih 11,5 miliona evra
Beograd će „Delrealu” vratiti deo novca plaćenog na ime naknade za uređenje 16 hektara građevinskog zemljišta u blizini Kvantaške pijace na Novom Beogradu. Drugim rečima, firma Miroslava Miškovića biće obeštećena za iznos koji je gradu uplatila do 2003, a za sve posle toga, može da se obrati sudu. Ovako je juče odgovorio gradonačelnik Dragan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Đilas na „Deltin” zahtev da mu Grad vrati natrag uloženi novac. „Delta” je izračunala da je u plac – na kome je nameravala da izvrši konverziju prava korišćenja u pravo svojine, a potom da ga ustupi nemačkom „Bauhausu” – uložila oko 11,5 miliona evra, uključujući naknadu za uređenje zemljišta, porez i projekte.
Da li je grad mogao da izbegne ovaj trošak, odnosno da li je Direkcija za građevinsko zemljište mogla da oduzme zemljište Miškoviću?
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2003. godine svim investitorima kojima je do tada deljeno zemljište na korišćenje, a u naredne dve godine nisu ništa sagradili – prestajala su sva prava. Dve godine kasnije Skupština grada je formirala komisiju koja je trebalo da utvrdi prestanak prava korišćenja i nesavesnim investitorima– oduzme lokacije. Na spisku su bile kompanije koje nisu započele gradnju ili su započele, ali nisu dovršile.– Grad je trebalo da oduzme plac „Delti” pošto od 2001. godine, kada joj je dodeljen na licitaciji, ništa nije sagradila. Ali i svima ostalima koji su godinama uzurpirali zemljište i za koje gotovo ništa nisu platili gradu. Većina ih je dobijala bez dinara nadoknade. Da je oduzeto kada su se stekli zakonski uslovi Direkcija za građevinsko zemljište je mogla dosta da prihoduje od izdavanja zemljišta novim investitorima jer je u to vreme građevinarstvo bilo u ekspanziji – kaže Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju.
Upitan zašto recimo „Delti” nije oduzet plac u Bloku 53 Siniša Nikolić, tadašnji direktor Direkcije za građevinsko zemljište, kaže da zemljište nije oduzeto zato što je Skupština grada 2005. godine donela odluku da sve korisnike zemljišta prevede u zakupce. Tako što im se uračunava ono što su već platili i potom nastavljaju da plaćaju mesečnu zakupninu kao i svi ostali zakupci.
Prema ugovoru između Direkcije za građevinsko zemljište i „Delte M” iz avgusta 2001., u koji je „Politika” imala uvid planirana je fazna gradnja komercijalno-proizvodnog prostora i za prvu fazu naknada za uređenje građevinskog zemljišta iznosila je oko 175 miliona dinara. U ugovoru je navedeno da Direkcija može da raskine ugovor ako investitor nije pribavio građevinsku dozvolu u roku od 18 meseci i ako u narednih šest meseci ne počne da gradi.
Već u martu 2002. godine Skupština grada donosi rešenje prema kome se u ovu parcelu uvodi sukorisnik firma „Delreal,” (koju zastupaju Dejan Racić, kasnije direktor „Delta ril estejta” i Patrik Verhoven, predstavnik francuskog trgovinskog lanca „Kora”).
Sukorisnik, dakle prema ugovoru iz 2003. godine obavezan je da uplati naknadu za drugu fazu gradnje od oko 321 milion dinara.
„Ukoliko ’Delta M’ i ’Delreal’ ne pribave građevinsku dozvolu u roku od 12 meseci od zaključenja ugovora i ne otpočnu radove u roku od tri meseca od dobijanja građevinske dozvole, Direkcija može da raskine ugovor”. Prema ovom sporazumu ove dve firme moraju do kraja 2003. da privedu zemljište nameni i izgrade objekte prve i druge faze.
Gradonačelnik je potom u oktobru 2005. godine doneo rešenje kojim se sukorišćenje zamenjuje rečju korišćenje i od 2006. jedini korisnik placa u Bloku 53 je „Delreal”.
Aneksom ugovora iz 2006. godine „Delreal” se obavezuje da uplati i nadoknadu od 156 miliona dinara za treću fazu gradnje.
Ali 2007. godine „Kora” prodaje svoj udeo u „Delrealu” i „Delta holding” ulazi u posed lokacije. Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. godine joj omogućava da konvertuje pravo korišćenja u pravo svojine uz nadoknadu. Delta je podnela zahtev za konverziju sledeće godine, ali zbog žalbi republičkog i javnog pravobranioca na procene vrednosti zemljišta proces nije okončan. Savet za borbu protiv korupcije je ukazao na propuste u proceni vrednosti zemljišta i potencijalnu opasnost da zemljište bude poklonjeno delti, a grad oštećen za 50 miliona evra, zbog čega je početkom nedelje vlasnik Miroslav Mišković saslušan u policiji.
U „Delta holdingu” kažu da zemljište nisu mogli da privedu nameni, jer je tek 2009. godine donet plan detaljne regulacije za područje privredne zone Autoput u Novom Beogradu, Zemunu i Surčinu. Bez plana nisu mogli da podnesu zahtev za građevinsku dozvolu. „Bauhaus”, koji je na ovom placu trebalo da gradi robnu kuću najavio je povlačenje, jer „Delta” nije na vreme obezbedila građevinsku dozvolu. Posle toga je „Delta” najavila da će gradu vratiti zemljište.
-------------------------------------------
Procedura vraćanja placa
„Delta” zahtev za prestanak prava korišćenja podnosi Sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove, koji posle sprovedenog postupka dostavlja predlog rešenja gradonačelniku. Kada bude doneto rešenje o prestanku prava korišćenja, „Delta” i Direkcija za građevinsko zemljište će zaključiti sporazum o raskidu ugovora, kojim će biti definisan način povraćaja sredstava investitoru. U skladu sa Odlukom o merilima za utvrđivanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, sredstva će biti vraćena iz istih prihoda, odnosno naknade za uređivanje građevinskog zemljišta.
Marijana Avakumović
objavljeno: 15.12.2012.
