Izvor: Politika, 05.Okt.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je Amfilohije postao Engels
Ko je očekivao da će mirni, šatorski protesti ispred Skupštine Crne Gore proteći bez mitropolita Amfilohija, taj mora da ne veruje u Svevišnjeg. A šta se drugo moglo očekivati od duhovnika koji je ispovedio Slobu Miloševića, krstio Čedu Jovanovića, održao posmrtni govor Zoranu Đinđiću, prokleo čitavu Vladu Srbije i odlikovao Šešelja? Doduše, Amfilohije je već imao priliku da nekoliko puta odapne kletvu i na Mila i njegovu ekipu, ali samo preventivno. Tada je, naime, Milo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Đukanović nameravao da prizna nezavisnost Kosova. Tek je posle tog čina mitropolit crnogorsko-primorski preporučivao jelovnik za pakao koji se sastojao od izdajnika koji se peku na tihoj vatri.
Ali pružajući podršku Demokratskom frontu, Amfilohije se manje bavio bacanjem anatema na institucije i pojedince gospodara Brda i Primorja, a mnogo više je kritikovao ekonomsku politiku Brđaninove vlade. Otuda se mitropolitov nastup može oceniti i kao njegova duhovna revolucija. Kako je, dakle, Amfilohije postao Engels? Naime, jedan od najmoćnijih ljudi SPC osudio je Milov režim zbog toga što se nije prihvatio jednake podele dobara svima, već se udružio sa evropskim kriminalom i sada je za demokratiju i buržoaziju protiv koje je nekada ratovao.
Zaista, gde je nestao socijalno-odgovorni omladinac Milo, sa Žute grede, nastao kao rezultat izvozne politike Miloševićevih antibirokratskih revolucija? Potom je Amfilohije otišao dalje u svom iznenadnom ideološkom prosvetljenju, pitajući gde su nestali giganti socijalističke izgradnje, poput „Oboda”, „Košute”, „Dakića”? I, konačno, da su leve ideje opsele Amfilohija, svedoči njegova kritika milovcima što nisu prihvatili dobro iz komunističke ideologije, koja je vladala 50 godina Crnom Gorom. A to su ljubav, podela dobara i jednakost među narodima.
Tek nešto isključiviji od zilota, arhijerej se uvek dičio antikomunizmom, možda jer je odrastao tamo gde su, dok je bio dečak, crveni generali angažovali popove da drže opelo nad praznim sanducima, presuđujući na prekom sudu da Boga nema.
Da se na bini nije prepoznao Amfilohijev promukli glas, njegov govor se mogao pripisati radničkom vođi na osnivačkom skupu crnogorske Sirize. Amfilohijevo skidanje čini sa samoupravnog socijalizma, odnosno ideja crvenih, predstavlja prvorazrednu novost u retorici Srpske pravoslavne crkve, a naročito njegovoj jer je petokraku smatrao simbolom nečastivog koji se naročito vrzmao po šumama i gorama Montenegra.
Ali, nije on jedini kandidat za Ciprasa u mantiji. I papa Franjo miri levicu sa Hristom.
Koji bi mogao da bude sledeći Amfilohijev potez? Možda da održi parastos maršalu.
Pogledaj vesti o: Milo Đukanović, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
