Izvor: Blic, 21.Jun.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profit i alavost
Skine li se sa skorašnje javne „tajkunsko-tajfunske“ rasprave o profitu kitnjasti ekonomski oreol, koji ovde i ne služi da stvar razjasni, već zamagli, dobijamo klasičnu srpsku pijačarsku raspravu.
Veliki privrednici grabe sebi enormne i bezobrazne (Tadić bi rekao „nepristojne") profite u zemlji sa jadnom ekonomijom, dajući, ako daju, mizerne plate onima što su imali sreću da budu zaposleni - socijaldemokratski misli Dragan Đilas.
„Ti će mi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kažeš" - replicira mu Milan Beko aludirajući na to da je i on jedan od njih, a odmah se potom potuži na takođe enormne državne rekete koji guše i najveće.
A Milan se Knežević, lider osrednjih privrednika, pridružuje tom uta-ta, ali se Đilasu obraća kao „tajfunu", odnosno državnom premcu i kaže - skinite dažbine, zemljarine, tezgarine, firmarine - sve ćemo to prebaciti u zarade.
Možda Knežević i ’oće, ali da li bi tome radi bili oni koji će sebi prisvojiti čak i kapital privatizovnih preduzeća kojim dalje kupuju i propaste lance firmi, a kamoli neće profit nauštrb proizvodnje.
Zaključak, nažalost tačan, bi bio - pošto država reketira privredu, privrednici moraju da ucenjuju radnike da rade džaba...
Ali, vratimo se profitu koji je u ovom slučaju paradigma „zakonitosti" srpske ekonomije. Jeste, kao i privatna svojina, i profit svetinja s kojom vlasnik može šta hoće.
Čak i da ga delom dadne sirotinji. Ali, to važi za kapitalizam, ma i liberalni. Ali, Srbija je nažalost dugo u stanju - alavog kapitalizma. I poriv alavosti imaju i država i kapitalisti, pa je takva i odlika profita - on je određen principom „koliko gazda uzme". Zato i ova polemika zvuči folirantski.
Pogledaj vesti o: Milan Beko
