Izvor: B92, 20.Okt.2010, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Novi talas" Antoana de Beka
U Beogradu je 19. oktobra obeležena 50. godišnjica radanja filmskog novog talasa - multimedijalnom promocijom knjige "Novi talas - Portret jedne mladosti" Antoana de Beka.
Organizatori su, u Klubu - knjižari "Glasnik", u "novotalasnom" duhu, uz reči promotera (urednika edicije "Lexis" Milojka Kneževića i redovnog profesora FDU Nevene Dakovćc, obezbedili prikazivanje isečaka iz najpoznatijih filmova tog perioda.
Na zidovima je postavljena izložba fotografija i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << plakata iz ove knjige, a prisustvovalo je nekoliko sprskih filmskih velikana, poput režisera Dušana Makavejeva i filmskog kritičara Milana Vlajcica.
Konstatujući da zvuči sentimentalno slaviti kinematografsku revoluciju koja je uvela radikalne promene u filmsku produkciju i tehniku, istovremeno preispitujući i menjajući vrednosti i mogućnosti i filma i društva, danas kada biskopski film gubi bitku sa još novijim tehnologijama, Knežević je rekao da ga veoma veseli što je De Bekova knjiga prevedena (Irena Bilić) i veoma lepo opremljena u izdanju "Službenog glasnika".
On je podsetio da je za novi talas bio sudbonosan Kanski filmski festival 1959. godine, kada su "boje Francuske" branili filmovi Fransoa Trifoa ("400 udaraca") "Crni Orfej" Marsela Kamia i "Hirošimo ljubavi moja" Alena Renea i da su im se ubrzo priključili Žan Lik Godar, Klod Šabrol, Anjes Varda... oko kojih se formirala armija sledbenika jer "oni nisu bili nisu samo filmski stvaraoci već su predvodili eksploziju duha, svojevrstan eksces posleratne generacije mladih Francuza".
Prema Kneževićevim rečima, De Bek koji je veliki znalac istorije i književnosti vremena prosvetiteljstva (18. vek) ali i filma napisao je knjigu koja se temelji na analizi štampe, istraživanja i knjiga objavljenih od 1955. do 1965. (i kasnije), i u njoj opisuje i analizira taj jedinstveni trenutak kulturne istorije Francuske".
Junaci novog talasa su pripadali generaciji koja je stasavala u redakcijama filmskih časopisa kao sto je "Kaje de sinema" da bi sa pozicije filmskih kritičara stali iza kamere stvarajući niskobudžetske filmove snimljene na ulicama u kojima je opisana svakodnevnica.
Za Dakovićevu De Bekova knjiga je "kulturološka", jer stavlja filmski pokret u širi kontekst i locira ga kao "društveno gibanje" koje je relativno kratko trajalo, ali je ostavilo trajan trag na svetsku kinematografiju do naših dana.
Knjiga će biti multidisciplinarno predstavljena i na predstojećem beogradskom Sajmu knjiga u subotu 30. oktobra na štandu "Službenog glasnika" u 15 sati.
Pogledaj vesti o: Milan Beko
