Izvor: B92, 06.Mar.2014, 10:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beko: Srbijom vlada estrada

Kopaonik -- Industrijalizacija u Srbiji je neophodna i ne postoji važnija tema od toga, izjavio je biznismen Milan Beko na Kopaonik biznis forumu.

"Ako hoćemo uspeh u reindustrijalizaciji, moramo da imamo strpljenje, što je vremenski horizont od najmanje 20 godina, a ne vreme trajanja jedne političke garniture od četiri godine", ocenio je Beko, koji je predstavljen kao predsednik kompanije Luka Beograd.

Na pitanje da li je Srbiji potrebna reindustrijalizacija ili >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne, Beko je rekao: "To je kao da me pitate da li je bole biti bogat ili siromašan. Reći ću bogat, lep ili ružan, lep, bogat ili ružan, bogat! To je banalizacija, i ovo mi ne služi da bi ironisao već da bih prikazao na koji način se govori o važnim stvarima. Mi o super važnim stvarima razgovaramo na jedan fantastičan način".

"Kod nas od Stanije i Soraje ne možete da živite oni su na naslovnim stranama svih novina. Da pitate za nekog glumca koji se ne pojavljuje tako često niko ne bi znao ko je to ali zato svi znaju ko su Soraja i Stanija. To je odnos prema važnim stvarima u Srbiji", zaključio je on. Nakon toga se moderator Toplica Spasojević obratio Miodragu Kostiću. "Evo možemo da pitamo eksperta za to. Kole, šta ti misliš o tome i Soraji i Staniji?", upitao je šaljivim tonom Spasojević Kostića, koji je prihvatio šalu.

On je naveo primer Kine koja svoje ekonomske ciljeve postavlja na duži vremenski period, a za rezultat ima sve više dolarskih milijardera iako je komunistička zemlja.

"Naša kriza je toliko velika da je prestala da bude kriza", kazao je Beko.

"I kad pogledate oko sebe i kažete pa jer je ovo najbolje što mi možemo da uradimo? I onda se setim jedne jezive knjige, koja pravi odličnu analogiju sa situacijom u kojoj se i nalazimo. Reč je o osobi koja je ostala bez obe noge i ruke, ne čuje , ne vidi samo joj je ostallo čulo dodira. Tako smo i mi amputirali dosta toga što je činilo našu ekonomsku perspektivu, kao kod tog nesretnog čoveka. Sa svom svojom morbidnošću me ta sutuacija podseća na ono što se nama dešava", zaključio je Beko.

Odgovarajući na pitanje o isplativosti investiranja u informatičko telekomunikacionu industriju (IT) Srbije, Beko je rekao da je ulaganje u IT sektor budućnost i najisplativija oblast ulaganja, u kojoj Srbija skoro uopšte ne participira.

Kao i prošle godine, i ovoga puta ovaj panel je bio jedan od najposećenijih na srpskom Davosu a počeo je šaljivim tonom.

Po prvi put učesnik je bio bizmismen Vojin Lazarević vlasnik Rudnapa, a pored njega na bini su sedeli predsednik MK Grupe Miodrag Kostić i vlasnik PSP Farman Branislav Grujić. Vojina Lazarevića po prvi put, Grujića i Miodaga Kostića ponovo je bio jedan od najaznimljivijih.

Tako je nakon najave moderatora Toplice Spasojevića, predsednik Luke Beograd Milan Beko svoje izlaganje počeo rečima: "Hvala na estradnoj najavi, ali ja nisam kandidat za hapšenje, Vojin je debitant pa njemu ostavi važna pitanja za kasnije".

Rasprava je dalje nastavljena u ozbiljnijem tonu u kome su privrednici izneli svoje viđenje spasa srpske ekonomije. Svi su se saglasili da je perspektiva Srbije u agraru, građevinarstvu i energetici ali da se efekat može postići samo sa desetogodišnjim planom razvoja koji neće moći da menjaju ministri po svom nahođenju.

Kostić: Industrija pre svega

Predsednik MK Grupe Miodrag Kostić rekao je da je u Srbiji danas bolja perspektiva ulaganje u industriju, nego u druge grane i ocenio da će u 2014. godini, bez ozbilnijih ulaganja, industrija teško moći da se ozbiljno pokrene.

Odgovarajući na pitanje šta Srbija može da nauči od Holandije u poljoprivredi, Kostić je rekao da se zaboravlja da je ta zemlja uložila oko 70 milijardi evra u infrastrukturu da bi ostvarivala godišnji izvoz od 70 milijardi evra.

"Vojvodina ima dva miliona hektara oranica, gde treba uložiti oko 20 milijardi dolara da bi bila na nivou Holandije i da bi izvozila, umesto 1,5 milion tona žita - oko pet do šest miliona tona žita godišnje", naveo je Kostić, ističući da to zemljište u Srbiji treba opremiti za navodnjavanje i ukrupniti imanja.

Za to je potrebno doneti 10-godišnji plan razvoja poljoprivrede, koji ni jedan budući ministar neće smeti da dira, naglasio je Kostić.

On je, kao poražavajući, izneo podatak da je u jednom ranijem sazivu Ministarstva poljoprivrede stajao nepovučen veoma povoljan strani kredit od 75 miliona dolara za izgradnju sistema za navodnjavanje, zato što resorno ministarstvo nije uradilo planove za izgradnju melioracionih sistema.

Kada je reč o mogućnostima ulaganja u IT sektor u Srbiji, Kostić je mišljanje da bi se ono isplatilo ukoliko bi bilo dugoročnih izvora finansiranja.

Što se tiče poslovanja banaka u Srbiji, Kostić je izrazi bozajan da će na kraju 2014. sve banke morati da prikažu svoja nenaplativa potraživanja, a rezultati neće biti dobri.

Grujić: Građevina pokreće sve

Predsednik kompanije PSP Farman Branislav Grujić, čija firma posluje u Rusiji, rekao je da je građevinarstvo jedan od pokazatelja stanja u kome se neka privreda nalazi, ocenjujući da je na ovim prostorima ostalo veoma malo ljudi koji mogu da budu konkurentni na svetskim tržištima.

Bankarski sektor Srbiji ne prepoznaje potrebe i potencijal gradjevinske industrije i teško im odobrava garancije za poslove, a Zakon o planiranju i izgradnji je dodatno otežao poslovanje gradjevinskom sektoru, rekao je Grujić.

Rusija, u kojoj ima PSP Farman ima brojne poslove, veoma je ozbiljno tržište za gradjevinsku industriju, na koje se teško ulazi i opstaje, rekao je Grujić i napomenuo da se kadrovi obučavaju na terenu, na objektima, što je bio slučaj u bivšoj Jugoslaviji.

Ipak, dve do tri ozbiljne firme iz Srbije mogle bi da ugovore ozbiljne poslove u severnoj Africi vredne od 500 miliona do milijardu dolara, uz podršku i garanciju države, kao što to radi Turska, rekao je Grujih.

Čim počne da radi gradjevinska, onda se pokreće i prateće industrija i to je šansa za domaće privednike, naveo je on.

Govorći o najavljenoj privatizaciji 153 velika preduzeća, Grujić je rekao da neka od njih nemaju budućnost i dodao da je, na primer, metalska i hemijska industrija u svetu u velikom problemu, a ne samo u Srbiji.

Predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojević preneo je rezultate ankete sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, u kojoj je 75 odsto učesnika odgovorilo da će 2014. biti u poslovnom smislu bolja od prethodne, gde je navedeno da je 220 miliona ljudi u svetu nezaposleno, od kojih su polovina mladi.

U Davosu je ukazano da su zemlje koje su radile na svojoj industrijalizaciji mnogo lakše prebrodil krizu, preneo je Spasojević.

Lazarević: Kad EPS hramlje...

Vlasnik "Rudnapa" Vojin Lazarević ocenio je da su energetika, poljoprivreda i izgradnja infrastrukture razvojna šansa Srbije.

Njegova očekivanja od nove vlade su da bude veliki ekonomski zamajac, da odmah preuzme regulatornu funkciju i da subvencijama pomogne investicije u odredjene grane industrije, koje su najisplativije i najperspektivnije.

"EPS godišnje izgubi oko 400 miliona evra, što u periodu od deset godina četiri miljarde evra. Od tog novca bi se mogle izgraditi dve elektrane od po 700 megavata i povećati proizvodnja struje za više od jedne trećine", rekao je Vojin Lazarević, vlasnik Rudnap grupe.

On je na Kopaonik biznis forumu rekao da Srbija ima najnižu cenu struje u regionu i kada bi EPS samo za cent podigao cenu struje stvorio bi se novi priliv od 300 miliona evra godišnje.

"Kada EPS hrama, čitav elektromašinski sektor hrama. Niskom cenom struje samo na prvi pogled pomažemo građanima, ali se time zabravo ubijaju na desetine hiljada novih radnih mesta koja bi mogla da se otvore u povezanim sektorima kada bi EPS doživeo zamajac", naveo je on.

Lazarević tvrdi da bi EPS mogao da postane jedna od ključnih faktora reindustrijalizacije zemlje.

Nastavak na B92...