Izvor: S media, 18.Jul.2011, 22:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki lanci cede male dobavljače
Trgovačke kuće finansirale čak sedam milijardi dinara rashoda sredstvima kooperanata * Troškovi za kamate pokrivaju se produženjem rokova plaćanja robe * U 2010. kreditni dug trgovina skočio za enormnih 40 milijardi dinara.
Veliki trgovinski lanci od Maksija, preko Merkatora i Idee pa nadalje, svoje obaveze prema dobavljačima izmiruju u tri puta dužim rokovima nego što naplaćuju svoja potraživanja, čime >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << zapravo „koriste besplatne izvore finansiranja, imajući u vidu da se na sredstva dobavljača ne plaća kamata“, navodi se u analizi tržišnog učešća u oblasti maloprodaje, koje je za potrebe Antimonopolske komisije uradio Institut ekonomskih nauka.
Time se prvi put zvanično potvrđuje odavno poznata činjenica da vodeći igrači redovno kasne sa isplatom dugova malim dobavljačima, kako bi novac od prodaje njihovih proizvoda iskoristili kao obrtna sredstva, odnosno za plaćanje kamata bankama od kojih su uzeli kredite. Dok veliki lanci na taj način tuđ novac mesecima koriste kao svoj, mali proizvođači posluju na ivici opstanka, prinuđeni da uzimaju skupe kredite za likvidnost, kako bi prebrodili period dok im neka od velikih trgovinskih kuća ne vrati deo duga.
"Delez" preuzima "Delta maksi"
Stižu rešenja za Novosti i Maksi!
Maksi u belgijskom omotu
- Lanci imaju veoma skupe izvore finansiranja sa prosečnom cenom pozajmljenog kapitala od preko 18 odsto u 2010., koja je najviša u poslednjih pet godina. Prošle godine u ovom sektoru je zabeležen enormni rast kredita od blizu 40 milijardi dinara. Kada se ovi podaci analiziraju, vidi se da je praktično sav poslovni ciklus u 2010. godini finansiran pozajmljenim novcem. Prosečna EBIT marža 30 najvećih lanaca iznosi 2,56 odsto, što je apsolutno nedovoljno za pokriće kamata. Zato su kamate pokrivane pre svega povećanjem dana vezivanja dobavljača. Troškovi kredita su prebacivani na dobavljače, jer su finansijski rashodi preko 11 milijardi dinara, odnosno 110 miliona evra, što onemogućava bilo kakav dalji razvoj kompanija u ovoj grani - upozoravaju stručnjaci IEN-a.
Među 30 najvećih lanaca, koji zajedno drže čak 87 odsto tržišta, ubedljivi lider je Delta maksi grupa, koja obuhvata i C market i Pekabetu, sa kojima ima skoro 40 odsto srpskog tržišta maloprodaje. Ali, uprkos ovolikom udelu i, kako se navodi, povlašćenom položaju, ni Maksi nije izbegao probleme sa likvidnošću. Kompanija je u postupku prodaje belgijskom Delezu nedavno obelodanila da ima čak 300 miliona evra nerešenih dugovanja, koje je kupac pristao da plati umesto Delte. Koliko je Maksi preopterećen dugovima pokazuje i to što je čitav lanac prodat za samo 932 miliona evra, što znači da će čak trećina vrednosti celog Maksija otići na isplatu dugova.
Zbog toga i ne treba da čudi odluka Delte da se oslobodi kompanije kojom više očigledno nije mogla da upravlja dovoljno profitabilno, uprkos svojoj dominaciji i činjenici da se broj učesnika na tržištu smanjio sa 1.315 2009. godine na 1.246 u 2010. godini.
(Danas)
