Izvor: Glas javnosti, 18.Okt.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umire buvljak
Izgubio sam zdravlje na ovom betonu. Tu smo živeli svoj život, imali neki svoj sindikat, ženili se, udavali, sahranjivali... Gledali ispod oka. Išli jedni drugima kad se rodi dete, unuče... Gotovo. Nema više. Odlazimo pred naletom „Merkatora“, „Metroa“, „Plaze“...
Kragujevački buvljak umire. Samo još dan dva prazne tezge će da podsećaju na vreme nemaštine, bede, surove kragujevačke tranzicije, vreme propadanja „Filipa Kljajića“, „Namenske“, „Zastave“... >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Bivši radnici uglavnom nepostojećih i skoro zaboravljenih firmi, uspešnih u doba samoupravljanja, sele se u halu zvanu Kragujevački bazar... Kažu opštinari, najmoderniji na Balkanu.
- Drpio sam klimaks, izgubio sam zdravlje na ovom betonu. Tu smo živeli svoj život, imali neki svoj sindikat, ženili se, udavali, sahranjivali... Gledali ispod oka. Išli jedni drugima kad se rodi dete, unuče... Gotovo. Nema više. Buvljak živi svoje poslednje dane, odlazi pred naletom „Merkatora“, „Metroa“, „Plaze“... Kažu, biće nam bolje. Dobićemo svako svoj prostor, kao u butiku - izdeklamovao Slobodan Stanković, čovek sa tri diplome, dve više i jednom visokom školom. Ni diplome na tezgu da obesi. Ostavlja, kaže, na betonu svoje srce. I zovu ga prijatelji Srce, zato što je uvek bio tu „da se nađe“ kad zatreba, kad nekog tuga savije, muka sustigne.
- Bilo je dobro dok sam mimo posla mogao nešto da zaradim. Moglo je i u kućnom budžetu da se oseti. Sada, tezga mi je sudbina. Uzeo sam otpremninu iz „Namenske“, mislio biće bolje. Ostala je samo reuma, kamen u bubregu i polovan auto koji sam i kupio od te crkavice koju zovu baš tako - otpremnina. Uzeo mi ovaj život žuč, tek da me podseti kako je bilo - kaže Petar Nešić, nekadašnji kontrolor završne obrade sportskog i lovačkog oružja. Bio nekad gospodin čovek, VKV radnik, sa zanatom koji se traži. - Ili sam baksuz ili ne znam da radim. Sve sam državi plaćao, i PIO i tezgu, i sve što kažu. I opet na početku. Da mogu, vratio bih onaj novac što su mi dali „samo da me se reše“ - zaćuta Pešić. Kome da objašnjava i koga briga gde prođoše godine.
- U „Merkator“ ne mogu, imam preko 35 godina. U „Metrou“ radi moj bivši muž, kažu mi ne možemo oboje. Kad stigne „Plaza“, imaću četrdeset, a njima treba mladost koja govori strane jezike. Moja mladost ostade na tezgi, na buvljaku - kaže Milena. Sedi pred otvorenim torbama, vreme da se pakuju stvari, roba koju je trebalo prodati na vašaru u Jagodini. - Ništa nisam prodala. Jagodina nema para, nema ko da kupi. I u Pivari kažu da primaju samo neku crkavicu. Sve je jeftino, dajem na veresiju, ali džaba - priča. U novom bazaru kažu da će biti toplo. Jeste biće toplo, ali i skuplje. Ni za ove tezge nisam zaradila, a nove treba već plaćati.
- Buvljak se seli i ja za njim. Deca mi bez oca ostala. Imaju neku penziju, koja je upola manja jer fabrika nije plaćala radnicima. Kuću mi dali svekar i svekrva. More deca nikad nisu videla, a petnaest im je godina. Sreća je eto što imam i ovaj posao, pošten je i ne moram da kradem i otimam i da me gazda ne zajebava - kaže Daca, lepa žena, ali ne može da skrije tugu. - Ceo život prođe između tezge i puta. Idi po robu, vrati se, muku muči da nabaviš. Ni da okreneš novac, pa da bar obaveze platiš. Ne kažem, ima dragih ljudi i prijatelja sa ovog buvljaka. Kao porodica smo. Znamo jedni drugima sve muke“. Pali Daca cigaretu, kaže, biće bože, mora. Poštena posla se ne plaši, samo da su deca živa i zdrava.
- U penziji sam, već godinama, a ovde tek pet. Putovao sam širom one Juge, voleo muziku, uvek pored orkestra imao sto i plaćao. Ali, znaš, nikad nisam od plate dao, od onog što sam pre podne zaradio. Samo od dnevnice. Večeras mi stiže i moj general, moja Gorica iz banje. Lepo moraš sa narodom, daš na veresiju, nasmeješ se. Osmeh otvara i vrata. Sa svima sam veliki prijatelj. Ovi „banditi“ Aca, Mica, Slavko, Rajko, sve su mi to dobri drugari. Ne znam šta će biti sutra. Buvljak se zatvara, a ovaj novi i nije buvljak nego, kažu, bazar - priča Zoran Kokerić od Zubinog Potoka. Put ga vodio od Trepče, preko cele one velike Jugoslavije do Kragujevca. Terenac jednom, terenac zauvek. Opet pakuj stvari i opet seoba, kaže.
.jpg)
