Izvor: Politika, 14.Dec.2011, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi bi hteli da budu Janković
U Srbiji nema Zorana Jankovića zato što u Srbiji nema Milana Kučana.
Sasvim pojednostavljeno ovo je najkraći odgovor na dilemu o kojoj ovih dana raspravljaju političari, analitičari, marketinški stručnjaci... da li je i na izborima u Srbiji moguće iznenađenje koje je u Sloveniji priredio lider Pozitivne Slovenije.
Prva pogrešna pretpostavka u tim razmišljanjima je stav da je Janković novajlija u politici. Nije. Biti direktor „Merkatora” nije samo ekonomska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nego i politička funkcija, kako u slovenačkom socijalizmu, tako i u slovenačkom kapitalizmu. Smenjujući uspešnog Jankovića sa mesta direktora „Merkatora” Janez Janša je na najbolji način potvrdio političku težinu ove menadžerske funkcije.
Politička je i funkcija gradonačelnika Ljubljane koju u drugom mandatu obavlja Janković i na koju je oba puta biran sa više od 60 odsto glasova.
I Jankovićev funkcionerski angažman u rukometu i košarci može se smatrati u najmanju ruku parapolitičkim, zato što mu omogućava kretanje u krugovima političke, ekonomske i društvene elite. Tako se stvaraju poznanstva koja se lako kapitalizuju u političkoj utakmici.
Konačno tu je i Milan Kučan, šef slovenačkih komunista, koji je udarnički radio na nezavisnosti Slovenije. Njegovi protivnici ga i danas opisuju kao vođu „udbaško-komunističke mafije” koja i dalje vlada Slovenijom. Reč je svakako o preterivanju i kiselom grožđu, što ne umanjuje činjenicu da Kučan i dalje ima znatan, možda i presudan uticaj na zbivanja u slovenačkoj levici.
Kada je video da lideru socijaldemokrata Pahoru preti dramatičan poraz od desničarskog Janše, prvi predsednik nezavisne Slovenije Milan Kučan javno je pozvao Jankovića da napravi stranku i uđe u izbornu utakmicu. Mnogi levičari koji su već bili u različitim političkim strankama shvatili su to kao poziv da promene partijski dres i da čak i iz vladajućih socijaldemokrata pređu u Pozitivnu Sloveniju. Protivnici Jankovića pokušali su da tu „pomoć prijatelja” iskoriste u kampanji govoreći da on neće biti samostalan, da će umesto njega odluke da donosi njegov politički otac – Kučan.
Slovenački novinari sa kojima sam razgovarao ovih dana tvrde i da između Pahorovog i Jankovićevog programa nema razlike. Druga je osoba, a ne politika, mišljenje je slovenačkih novinara: „Veruje se da Janković tu politiku može da sprovede, a da je Pahor pokazao da nije sposoban da to uradi”.
Ipak, ima jedan detalj koji razlikuje Pahora od Jankovića. U Sloveniji država poseduje mnogo akcija preduzeća, toliko da se na primer Nova Ljubljanska banka (NLB) može smatrati „državnom”. Zahtev EU je bio da tim akcijama ne može da upravlja vlada Slovenije nego neka posebna agencija. Pahor je za to da se taj zahtev i dalje poštuje, Janković je protiv, želi da on najneposrednije upravlja tim kapitalom. Ta razlika neće sprečiti socijaldemokrate da uđu u koaliciju sa Pozitivnom Slovenijom zato što su suštinski i Pahor i Janković izašli iz istog levičarskog šinjela.
Jankovićeva direktorska i gradonačelnička uspešnost, njegovo političko iskustvo i njegova politička pozadina jesu razlog njegovog uspeha. Nije dakle Janković „napravio čudo” zato što je nov u politici nego zato što je odavno u politici.
Dragan Bujošević
objavljeno: 15.12.2011.
